Znanje je moć. Saznanje je preduslov.

Kontrola policije i vanredno stanje

Postupi po naređenju

Korona virus nije jedino što je ugrožavalo bezbednost građana tokom vanrednog stanja koje je u Srbiji proglašeno zbog pandemije COVID 19. Postupanje policije bilo je selektivno, a kontrolni mehanizmi sektora bezbednosti još jednom su zakazali.
Biljana NikolićNovembar 5, 2020
policija mup
Korona virus nije jedino što je ugrožavalo bezbednost građana tokom vanrednog stanja koje je u Srbiji proglašeno zbog pandemije COVID 19. Postupanje policije bilo je selektivno, a kontrolni mehanizmi sektora bezbednosti još jednom su zakazali.

 

Uz poklič „Nema predaje!“ u Srbiji je polovinom marta 2020. godine, četiri dana nakon proglašenja pandemije korone, uvedeno vanredno stanje.

Predsednik Srbije konstatovao je: „Srbija je od danas u ratu protiv nevidljivog protivnika, opasnog i opakog protivnika kog naša zemlja mora da pobedi.“

Nevidljivi i opasni protivnik, virus COVID 19, do tada je već odneo hiljade života u Kini u kojoj se pojavio, ali i širom sveta, pre svega u Italiji u kojoj je buknulo prvo evropsko žarište. Iako su stravične slike efekata virusa uveliko obilazile svet, u Srbiji su nadležni organi sa osmehom pratili konstatacije o „najsmešnijem virusu“ i sugestije o šopingu u Milanu.

Odluku o uvođenju vanrednog stanja, koju po Ustavu proglašava Skupština, doneli su predsednik i premijerka, što je zvanično obrazloženo nemogućnošću da se Parlament sastane. U drugim, pa i zemljama okruženja, parlamenti su zasedali uz mere zaštite, dok je u Srbiji bez valjanog obrazloženja ostalo i pitanje zašto nije održana on line sednica, kad su na taj način rada prešli čak i sudovi.

Uvođenjem vanrednog stanja prekinute su i predizborne radnje, ali se desilo i obratno, jer je sva prilika da je održavanje izbora uticalo da se vanredno stanje ukine.

Imajući u vidu i to da su u nekim gradovima nastavljena predizborna okupljanja, nevladine organizacije podnele su inicijativu za ocenu ustavnosti ovog akta, a Toplički centar za demokratiju i ljudska prava zbog toga je protiv čelinh ljudi države podeno i krivičnu prijavu Tužilaštvu za organizovani kriminal. Ustavnisud se tokom celog vanrednog stanja nije oglasio, ali je po njegovom okončanju konstatovao da u ovom slučaju nijebilo kršenja Ustava.

Na koji sve način su pre i nakon uvođenja vanrednog stanja kršena ljudska prava, od odnosa prema državljanima Srbije koji su ulazili u zemlju, do potpunog zatvaranja osoba starijih od 65 godina, sudovi će se tek izjašnjavati. Ono što je već sada jasno je da korona virus nije jedino što je ugrožavalo bezbednost građana tokom vanrednog stanja. Postupanje policije bilo je selektivno, a kontrolni mehanizmi sektora bezbednosti još jednom su zakazali.

Tome je doprinela i činjenica da je Uredba o merama za vreme vanrednog stanja menjana 12 puta, Naredba o ograničenju i zabrani kretanja lica – pet puta, a Naredba o zabrani okupljanja na javnim mestima – tri puta.

Skupština je, pak, donoseći odluku o ukidanju vanrednog stanja, verifikovala i sve akte koji su tokom njega donošeni. To je uključilo i one koji su bili neustavni. U parlamentu Srbije, to lako izglasavanje svake odluke i pre pandemije bilo je redovno stanje po svakom, pa i pitanju kontrole rada sektora bezbednosti.

„Parlament ne igra svoju ulogu i nije u stanju da kontroliše sektor bezbednosti onako kako bi to trebalo da radi. Oni su svi jednaglasačka mašina koja ima većinu u Skupštini, ima većinu u odborima i sahranjuje bilo kakav pokušaj kritike”, konstatuje stručnjak za bezbednost i profesor Fakulteta političkih nauka Filip Ejdus.

Virus, tako, nije bio jedino što je ugrožavalo bezbednost građana tokom vanrednog stanja. Ograničenje i zabranu kretanja, primera radi, nije mogao da donese ministar naredbom, već Vlada uredbom, a čak ni tada to pravo nije moguće u potpunosti ukinuti. Postupanje policije bilo je selektivno, a kontrolni mehanizmi sektora bezbednosti još jednom su zakazali.

„Kontrolu rada policije čine spoljašnji i unutrašnji mehanizam. Spoljašnji čine Narodna skupština i naročito Odbor za odbranu i unutrašnje poslove, a zatim i nezavisni državni organi – Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja i Agencija za borbu protiv korupcija, ali i stručna javnost i građani. Unutrašnji mehanizam je razuđeniji, ali je njegov glavni oslonac Sektor unutrašnje kontrole MUP-a“, podseća Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, koji je radio i detaljnu analizu postupanja policije tokom vanrednog stanja.

O propustima Skupština, međutim, nije raspravljala, a najavljena sednica Odbora za kontrolu bezbednosti i unutrašnje poslove nije održana.

„To je tek deo slike koja pokazuje da su svi mehanizmi kontrole rada policije zakazali“, kaže Đorđević.

Nejasni kriterijumi za izdavanje dozvola za kretanje doveli su do političkih zloupotreba, a selektivni kriterijumi bili su evidentni i u situaciji u kojoj je na buku šerpama kojom su građani iskazivali nezadovoljstvo, odgovoreno organizovanjem paljenja baklji na krovovima stambenih zgrada.

Među stranačkim funkcionerima koji su posredstvom društvenih mreža pozivali pristalice na organizovanje bakljada, a zatim toj akciji u mnogim gradovima pružali i logističku podršku, bio je i visoki funkcioner SNS Vladimir Đukanović. Otvoreni poziv na akciju on je uputio i iz skupštinske klupe, u direktnom prenosu iz Parlamenta.

„Baš večeras u pola devet, sa svoje terase, bogu hvala, velika mi je čast da pustim nešto što se suprotstavlja njima i pozivam ljude da kao reakciju na njihovu besmislicu takođe nešto slično urade“, rekao je Đukanović.

Snimci građana na društvenim mrežama koji su ukazivali da se bez dileme radi o organizovanoj akciji koja je, uz ostalo, ugrožavala i njihovu bezbednost, nisu rezultirali oglašavanjem policije. Opozicija je zato, namerno kršeći policijski čas, sa izvesnim brojem svojih pristalica protestvovala ispred Skupštine.

Predsednica Odbor za odbranu i unutrašnje poslove iz SNS-a, Marija Obradović, umesto pokretanje rasprave o kršenju donetih mera, ali i kontroli rada policije, za bakljade sa krovova imala je opravdanje: „Tražili su dajte da odgovorimo. Dajte da ne sedimo kao miševi u kućama i ćutimo i slušamo šerpe.”

Zaštitnik Građana Zoran Pašalić ipak je, nakon izveštavanja medija, samoinicijativno pokrenuo postupak kontrole rada policije. Nije dobio zadovoljavajući odgovor, pa je uputio i dopunska pitanja.

U međuvremenu, javnosti se obratio direktor policije Vladimir Rebić tvrdeći da policija odgovorno radi posao, te da je podnela 113 prekršajnih prijava. Po broju gotovo neverovatno nepristrasno – 57 prijava zbog kršenja policijskog časa i lupanja u šerpe, 56 zbog nepoštovanja mera i paljenja baklji.

U vanrednom stanju, tako se još jednom pokazalo da u Srbiji umesto objektivne, postoji subjektivna i po demokratiju nepoželjna kontrola sektora bezbednosti.

„Objektivna kontrola postoji kad neko, ko je demokratski izabrani predsednik civilne vlasti u izvršnim telima, kontroliše najednom strateškom nivou i upravlja policijom, vojskom i tako dalje. Subjektivna kontrola podrazumeva gušenje profesionalne autonomije uniformisanog dela sektora bezbednosti i oružanih snaga. Mi očegledno nemamo objektivnu kontrolu”, kaže profesor Ejdus.

Teško je verovati da će tu situaciju promeniti najnoviji izveštaj Zaštitnika građana o postupanju policije u pogledu organizovane bakljade tokom vanrednog stanja, u kome konstatuje da je policija neadekvatno i neefikasno reagovala i poziva na odgovornost.

„Zaštitnik građana je utvrdio da zbog navedenih propusta u radu policije nije utvrđen identitet lica koja su potencijalno učinioci prekršaja protiv javnog reda i mira, koji su normirani Zakonom o javnom redu i miru, i prekršaja protiv zabrane kretanja za vreme vanrednog stanja, koja je propisana Uredbom o merama za vreme vanrednog stanja“, navodi se u saopštenju u kome se policija poziva da pokrene disciplinske postupke prema odgovornima u svojim redovima i o tome u roku od 60 dana obavesti Zaštitnika.

Spisak propusta u postupanju na žalost, nije mali. Na njemu se nalazi stotine hapšenja ljudi za koje se, i kad to nije bilo sasvim evidentno, tvrdilo da su kršili mere samoizolacije, kao i okupljana predstavnika vladajućih stranaka u pojedinim gradovima koja su ostala nekažnjena. S druge strane, policija je evidentirala više od 7.800 prekršilaca policijskog časa. U javnost su dospele informacije o nekoliko slučajeva u kojima je bilo policijskog zlostavljanja, ali je unutrašnja kontrola MUP-a reagovala samo u jednom.

Povezani tekstovi