Posle skoro devet godina Srpske napredne stranke na vlasti, jasno je da su Bezbednosno-informativna agencija (BIA), Vojno-bezbednosna agencija (VBA) i Vojna obaveštajna agencija (VOA) u službi ove stranke i njenog lidera Aleksandra Vučića, koji je i na funkciji predsednika Srbije, a ujedno je dugo bio i prvi čovek Saveta za nacionalnu bezbednost (SNB). To pokazuju brojne činjenice – afere sa zloupotrebama službi, analize nevladinih organizacija, i svedočenja profesionalaca iz ovih službi, ali i izjave političara na vlasti i njima odanih čelnika službi.
Naši sagovornici, advokat Rodoljub Šabić, nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja, Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), general Momir Stojanović, nekadašnji načelnik VBA i bivši predsednik Odbora za kontrolu službi bezbednosti Skupštine Srbije ispred naprednjaka, kao i policijski inspektor u penziji Siniša Janković – saglasni su da je sadašnji predsednik Aleksandar Vučić pri ponovnom dolasku na vlast 2012. iskoristio mesto šefa Saveta za nacionalniu bezbenost (SNB) da dođe do velike moći.
GDE JE MOĆ, TU JE VUČIĆ: Predrag Petrović podseća da je Vučić do kraja 2017. bio na čelu SNB-a, a da je istovremeno kao predsednik stranke bio prvo prvi potpredsednik vlade, zatim premijer, i sada predsednik države.
“Vučić je izgubio 2012. beogradske izbore od Dragana Đilasa, ali je onda tražio da bude sekretar SNB-a i koristio je tu poziciju za zgrtanje moći. Bio je ujedno i koordinator službi bezbednosti iako u zakonima i propisima nigde ne piše da je sekretar istovremeno i koordinator. Pripadnici službi bezbednosti su mu se dodvoravali. Hapšenje Miroslava Miškovića je Vučić predstavio kao početak borbe protiv korupcije i tako je duplirao podršku. To je iskoristio ne samo za obračun sa opozicijom nego i da zauzme dominntno mesto u stranci”, navodi Petrović.
Nekadašnji inspektor Siniša Janković kaže da je Vučić po novom dolasku na vlast odlično ocenio gde je moć.
“Nije kontaktirao sa ministrom unutrašnjih poslova, koji je bio tada i predsednik Vlade. Moć Ivice Dačića zapravo nije bila dalja od njegovog kabineta. U Zakonu o izmenama i dopunama službi bezbednosti je napravljena mogućnost koju je Vučić iskoristio da koncentriše svoju moć kroz SNB kao sekretar i koordinator svih službi bezbednosti”, objašnjava Janković i dodaje da tadašnji premijer i ministar policije, Dačić, nije postavljao direktora policije, a da je SNS odmah postavio šefa BIA, te da je Vučić održao sastanak sa predstavnicima MUP-a.
“Na prvom sastanku bila je borba za opstanak. Oni su sve izneli ispred njega što ranije nisu hteli ili nisu smeli da rade”, tvrdi Janković.
Advokat Rodoljub Šabić kaže da je danas postalo očigledno da se tajne službe politički zloupotrebljavaju, ne samo ljudima kojima je ta tematika poznata, nego i građanima.
“To je posledica postupka koji je zdrobio celo društvo. Sve institucije se gledaju kao partijski plen i onda se ne gledaju interesi institucije i njihova svrha, već je najvažniji interes partije”, navodi Šabić.
General Momir Stojanović ističe da je ceo bezbednosni aparat upregnut da nadzire nezavisne novinare, opozicione lidere i sve koji su kritični prema vlasti, a da tajne službe nisu pod demokratskom i civilnom kontrolom.
“Zakon izričito propisuje da svi pripadnici tajnih službi moraju da su politički, ideološki i interesno neutralni. Mi imamo sada da su poptpuno naklonjeni opciji na vlasti, a neki iz bezbednosnih službi su povezani sa kriminalnim krugovima. Svakim danom je sve gore, jer se službe ne bave onim što piše u Ustavu, već kontrolom svih koji kritikuju vlast. To na primer rade tako što kroz jednu meru tajnog nadzora provuku više osoba. Napišu da se neko čuje sa nekim iako to nije tačno i traže proširenja mera i na tu drugu osobu”, navodi Stojanović.
Da sadašnje vlasti koriste BIA protiv „unutrašnjeg neprijatelja“, kao u vreme komunizma i Slobodana Miloševića, otkrio je oktobra 2018. Marko Parezanović, koji je avgusta te godine unapređen na mesto načelnika za bezbednost – jedno od najvažnijih načelstva BIA. On je tada rekao:
„Najintenzivniju pretnju Srbiji predstavlja prikriveno delovanje spoljnog faktora, koji najčešće koristi mehanizme svojih specijalnih službi. Na taj način vrše se određene zloupotrebe i stavljaju se u funkciju pojedinci, naglašavam pojedinci, iz redova opozicionih političkih partija, pojedini delovi medija. Takođe, nije retka pojava da se pojedini delovi NVO sektora stavljaju u neku destruktivnu i subverzivnu funkciju. Ono što je relativno nova pojava, ali nije nepoznanica, to je upravo uticaj ovih negativnih i destruktivnih struktura prema sindikatima“.
Parezanović je ovo izgovorio na skupu jedne do tada nepoznate, navodno nevladine organizacije, kome su prisustvovali najvažniji predstavnici vlasti. Prisutan je bio i predsednik Vučić, koji je Parezanovića familijarno zvao imenom.
REORGANIZACIJA BIOGRAFIJE: BIA je te 2018. i reorganizovana, kako se pričalo u bezbednosnim krugovima, po savetima Jovice Stanišića, šefa DB u vreme Slobodana Miloševića, koji je i dalje rado viđen gost u sedištu tajne službe u Kraljice Ane. Pre toga je na čelo BIA maja 2017. postavljen Vučićev čovek od poverenja, Bratislav Gašić, do tog trenutka član Glavnog odbora SNS-a. Advokat Šabić konstatuje da je na čelo BIA doveden visoki funkcioner vladajuće stranke, a da je funkcioner nižeg ranga iste stranke predsednik Odbora za kontrolu službi bezbednost.
“Zakonom je zabranjeno da direktor BIA bude član stranke, pa je onda izmišljeno `zamrzavanje članstva`”, napominje nekadašnji poverenik za informacije.
Predrag Petrović, iz BCBP, navodi da iako je Nebojša Stefanović od kraja 2017. sekretar i koordintor SNB, da je i dalje sva moć kod Vučića.
“I na snimcima se vidi da Stefanović sedi zajedno sa direktorom BIA Gašićem i oni dele ravnopravno položaj. Stefanović formalno zauzima tu funciju, a svi su okrenuti ka Vučiću”, kaže Petrović.
General Stojanović navodi skorašnji primer da se Gašić kao direktor BIA pojavljuje na otvaranju Kovid bolnice u rodnom Kruševcu. Kao što je poznato, Gašić nije imao dodira sa bezbednosnim službama osim što je bio ministar odbrane do neprimerene seksističke izjave o novinarkama. Jedini njegov prethodni dodir sa bezbednosnim službama bio je kada je 2003. uhapšena kruševačka kriminalna grupa Zorana Jotića Jotke. Pripadnicima Jotkine grupe stavljeno je na teret i da su 1999. pokušali da zapale džip u to vreme kruševačkog trgovca kafom Bratislava Gašića, poznatog kao Bata Santos, po marki kafe.
Pod Gašićem su sada četiri načelnika: za bezbednost, operativu, logistiku i tehniku. Parezanović je najznačajniji, kao načelnik za bezbednost koji dobija ista dokumenta kao i Gašić, a njegovi raniji saradnici su unapređeni, na primer, na mesto načelnika operative za koje je, takođe 2018, imenovan Goran Vesić (nije zamenik gradonačelnika Beograda). Načelnik logistike je Bruno Đuran (predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić je postavio javno pitanje Gašiću da li je Đuran “postavljen u BIA kao blizak ocu predsednika Srbije”).
Najznačajniji regionalni centar BIA je i dalje beogradski, koji vodi Darko Ćendić, nekadašnji zamenik Parezanovića u Centru Beograd.
Posebnu pažnju stručne javnosti izazvalo je formiranje Situacionog centra BIA, koji je izgleda stecište podmlatka SNS-a.
Šabić kaže da “po zakonu u BIA ne sme da bude niko član stranke, ali su izgleda primljene stotine mladih ljudi iz vladajuće stranke”.
General Stojanović navodi da Situacioni centar “ima kamere u svim gradovima, a i zadužene su za praćenje društvenih mreža” i dodaje “čini se da je više namenjen za nadziranje političkih protivnika”. Zanimnjivo je da je Simo Čulić, nekadašnji predsednik Saveta SNS-a za internet i društvene mreže, pod kojim su “botovi”, postao rukovodilac BIA. Tviter je svojevremeno objavio da je obrisao 8.558 takozvanih bot naloga sa kojih je poslato više od 43 miliona poruka namenjenih promovisanju SNS i njihovog lidera.
ZLOUPOTREBA SLUŽBENIH PODATAKA: Da su neki iz BIA povezani sa mafijom, otkrio je slučaj iz 2014, kad se fotografija iz evidencije MUP zamenika tužioca za organizovani kriminal Saše Ivanića, koji je vodio postupke protiv Darka Šarića i Stanka Subotića – Caneta, pojavila na jednom opskurnom sajtu, koji je podržavao optužene. Sajt je bio registrovan na Subotićeve advokate u Švajcarskoj.
Tadašnji poverenik za informacije Rodoljub Šabić je utvrdio, po prijavi Ivanića, da je neko iz BIA uzeo fotografiju tužioca. U BIA su tvrdili da istu karticu za pristup evidenciji MUP-a koristi više njihovih pripadnika, pa ne znaju ko ju je zloupotrebio. Poverenik je podneo krivičnu prijavu protiv NN počinioca iz BIA, ali se po njoj do danas nije postupalo. Šest godina kasnije, juna 2020, ista fotografija tužioca je objavljena u glavnom dnevniku Pinka, dok su emitovane izjave Šarićevog advokata koji kritikuje Ivanića.
Da se BIA koristi za nadzor profesionalnih novinara, otkrio je KRIK. Naime ovaj istraživački portal je tužio zbog objavljenih laži prorežimski Informer, koji je u odgovoru na tužbu priznao da je koristio podatke dobijene iz BIA. Informer je osuđen, ali sudu i tužilštvu nije bilo interesantno da istraže dobijanje podataka od BIA.
I direktor Vojno-bezbednosne agencije Đuro Jovanić je povezan sa Vučićem. Jovanić je 2012. kao major bio ađutant tadašnjeg ministra odbrane -Vučića. Od tada je napredovao neverovatnom brzinom, kakva je retko zabeležena. Na Dan Vojske, 23. aprila 2019, predsednik Vučić unapredio ga je u brigadnog generala i trenutno je najmlađi general u VS. “Dolazak Jovanića na čelo VBA je po svim parametrima sporan. Prvi put je neko bez potrebnih kvalifikacija došao na takvo mesto. Otac mu je član i finansijer SNS-a i zato je i on potpuno u službi SNS-a i sa Petrom Cvetkovićem, zamenikom načelnika Generalštaba, glavni je partijski čovek u Vojsci Srbije“, tvrdi general Stojanović.
Sumnje kako se koristi VBA izazvao je slučaj sa nekadašnjim ministrom odbrane, Aleksandrom Vulinom, koji je sada ministar unutrašnjih poslova. Vulin je javno odgovorio na privatnu prepisku nekadašnjeg ministra odbrane Dragana Šutanovca i urednika Nedeljnika Veljka Lalića. Sadržaj mejlova Lalića i Šutanovca mogao je da mu bude poznat samo ako je presretnuta njihova prepiska.
Skupštinski Odbor za kontrolu službi je sednicu posle toga posvetio samo odbrani ministra Vulina i VBA.
Tužilštvo za organizovani kriminal je posle više istraživanja profesionalnih medija, koja je pokrenuo uzbunjivač iz Krušika Aleksandar Obradović, dalo nalog VBA i BIA da ispita poslovanje ove valjevske fabrike. Pitanje je kako to VBA može da ispita jednu od najvećih afera aktuelne vlasti. Naime, Jovanić je od septembra 2018. direktor VBA, a do maja 2019. bio je i predsednik Upravnog odbora Srpske banke, koja je dala dva kredita Krušiku. Jovanić je kao predsednik UO Srpske banke bio zadužen baš za podršku poslovima vezanim za trgovinu naoružanjem i vojnom opremom. BIA, koja je takođe dobila nalog tužilaštva, dobila dve donacije od Krušika.
TUŽILAC ALEKSANDAR VUČIĆ: O tome kako se Vučić, kao sekretar SNB-a i kordinator službi bezbednosti, odnosio prema korupciji, svedoči inspektor Janković, koji je bio član Radne grupe za ispitivanje spornih privatizacija formirane 2012.
“Vučić nije zvao ministra, direktora policije, pa ni načelnika Uprave kriminalističke policije, nego je direktno zvao u kancelariju Radne grupe koja je svakog petka činila presek istraga. U našim izveštajima uvek je tražen predlog novih mera. Dešavalo se da su oni gde smo išli znali šta ih čeka. Videli smo da Vučić u Skupštini maše našim presecima i najavljuje skora hapšenja. On je imao mogućnost da radi sa tim podacima šta je hteo”, kaže Janković i dodaje:
“Nikad se ranije nije hapsilo pre nego što tužilac kaže da može, a tada je na primer uhapšen Oliver Dulić bez prethodne saglasnosti tužilaštva.”
On navodi da iako je Radna grupa prvobitno bila formirana samo za 24 sporne privatizacije, a da je pokrenuto više od 40 različitih istraga, koje su kasnije opstruisane te da je na kraju grupa rasformirana:
“Bilo je 15 timova Radne grupe. Radite predmet napišete krivičnu prijavu i plan za hapšenje i to stoji. Samo za napisane prijave mog tima, koje nisu podnete, sumnja je bila da je nezakonito stečeno 300 miliona evra. Na kraju se rasformira Radna grupa i to se nikad nije realizovalo. Neke istrage su bile dovedene do pred prijavu – otprilike ukupna vrednost za još par stotina miliona evra za koje su građani oštećeni”, navodi Janković.
Inspektor kao primer zaustavljanja istrage navodi slučaj Srbijagasa, zbog čega je jednom i bio na sastanku sa Vučićem.
“Na tom sastanku bile su velike najave i ništa se nije desilo. Krajem 2012. bio je još jedan sastanak na kome nisam bio. U vili Bokeljka, sastao se državni vrha koji je sazvao Vučić, a bio je pozvan i direktor Srbijagasa Dušan Bajatović. Očito da su se tamo dogovorili da podele plen”, zaključuje Janković.
ZAROBLJENE SLUŽBE: Beogradski centar za bezbednosnu politiku u svojoj studiji o službama zaključuje da su „čitave državne institucije i sektori, odnosno službe bezbednosti i tela za njihov nadzor i kontrolu potpuno zarobljeni od strane vladajuće partije – SNS. Ključne pozicije u bezbednosno-obaveštajnom sektoru zauzimaju bliski prijatelji partijskih funkcionera, ali i sami partijski funkcioneri i osnivači partije. Tako su direktor BIA Bratislav Gašić i šef Biroa za koordinaciju službi Nebojša Stefanović osnivači i visoki funkcioneri SNS-a… Svi oni nisu imali adekvatno i/ili dovoljno iskustvo za obavljanje ovih poslova, te je stoga glavni kriterijum za njihovo postavljenje bila lično-partijska lojalnost.“
Disident SNS-a, general Stojanović, koji je ispred ove stranke bio predsednik skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti, kaže da je sada u praksi obrnuto i da službe kontrolišu taj odbor.
“To je najmanji skupštinski odbor koji ima devet članova. Tražio sam da sve parlamentarne stranke predlože po jednog člana. Bila je obaveza da daju saglasnost da se podvrgnu bezbednosnoj proveri. Neki ljudi nisu dali saglasnost pa automatski nisu mogli da budu birani u Odbor. A neki kao Vladimir Đukanović i Dragan Šutanovac su prvo imali negativnu proveru. Posle je `peglano` za Đukanovića. Odbor se nije sastajao nakon što ga je posle mene vodio Igor Bečić. On je saradnik BIA. Izgleda da BIA kontroliše Odbor umesto obrnuto, kako zakon nalaže”, navodi Stojanović. On tvrdi da je u SNS bilo uvek otpora da se kontrolišu službe. “Na primer kada je Zoran Babić bio šef poslaničkog kluba SNS-a dao je nalog po instukcijama Vučića da na sasatnak sa zaštitnikom građanane ne dođe niko od članova Odbora za kontrolu. Kao predsednik Odbora zakazao sam sastanak sa ombudsmanom i to je uvek u posebnoj prostoriji sa faradejevim kavezom. Došli smo samo ombudsman, tada Saša Janković, i ja, a ni Babić niti bilo ko drugi nije došao. Zaštitnik je tada imao probleme sa predsednikom Vučićem zbog incidenta na Paradi ponosa”, podseća Stojanović.
Advokat Šabić zaključuje: “Postoje neki papirnati mehanizmi kontrole tajnih službi od unutrašnje kontrole do eksterne – suda, poverenika, ombudsmana, skupštine, ali služba radi što joj naredi glavni i to je naša realnost.”
U Srbiji postoji sistem nekažnjivosti pripadnika tajnih službi, jer iz vremena Josipa Broza niko nije odgovarao pred srpskim sudovima, a iz Miloševićevog perioda retko ko je osuđen. Nekadašnji zamenik komandanta JSO-a Milorad Bracanović, koji je postao zamenik šefa BIA i glavni kadrovik, kad je DB transformisan u BIA, osuđen je zbog neprijavljivanja političkih ubistava na samo dve godine. U zatvoru su i šef DB Radomir Marković, koji je potekao iz policije, i pripadnici JSO koji su korišćeni kao spoljni saradnici. U to vreme zločina kada su ubijani novinari krajem 90-tih sadašnji predsednik bio je ministar informisanja. Zanimljivo je da je čest gost u sedištu BIA funkcioner SNS-a Branko Crni, drugi čovek DB iz vremena na kraju vladavine Miloševića. Crni je bio zamenik osuđenog Markovića zadužen za sve akcije, ali se na suđenjima za politička ubistva pojavljivao kao svedok odbrane, na primer na suđenju za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije.
Očito da nekažnjivost pripadnika tajnih službi, kao i današnje recikliranje starih i dovođenje novih partijskih kadrova, stvara atmosferu da se službe zloupotrebljavaju za obračun sa neistomišljenicima vlasti.
Predsednik je čak izjavio da neće da preda dokaze o svom prisluškivanju. Tek naknadno je Tužilštvo za organizovni kriminal saopštilo da je dalo nalog za prikupljanje obaveštenja o celom slučaju. Predsednik je tako zaključio da je nezakonito prisluškivan, kada je zvanična istraga tek počela. Zato to izgleda kao još jedna propagandna akcija, a ne zakoniti postupak. I pre ovog poslednjeg slučaja, predsednik je iznosio tvrdnje da je prisluškivan, kad je došao ponovo na vlast 2012, kao i 2019. Te 2019. je na omiljenom Pinku mahao papirima iz BIA sa kojih je izgleda u medijskom naletu zaboravio da skine oznaku tajnosti.
Ispostavilo se uvidom u dokumenta da Vučić nije bio nezakonito prisluškivan. Otkriveno je da je “upadao u mere” kada je razgovorao sa sadašnjim predstvnicima vlasti koji su tada bili pod zakonitim istragama. Tako se čuo sa Vladimirom Đukanovićem, koji je bio „na merama“ BIA zbog ekstremizma, jer je bio u kontaktima sa onima protiv kojih su vođeni sudski postupci kao što su Miša Vacić, pravosnažno osuđen zbog ekstrmizma oko Parade ponosa 2009, i Goran Davidović - Firer. Vučić se čuo i sa sadašnjim zamenikom gradonačelnika Beograda Goranom Vesićem, protiv koga je vođena policijska akcija “Master” koja je obuhvtala rukovodstvo Crvene zvezde. Vesić je prisluškivan pod kodnom obradom “Menadžer”.
Vučić je te 2019. prećutao i svoje razgovore sa finasijerom SNS-a Slobodanom Tešićem, koji se nalazio na UN-ovoj listi ilegalnih trovaca oružijem od 2003. do 2013, kad je dobio diplomatski pasoš Srbije, a i danas je na crnoj listi SAD-a. Kasnije je otkriveno i da je Tešić dobijao povlašćene cene u Krušiku i drugim državnim fabrikama oružija, te da je i 2020. imao sporan izvoz srpskog oružja u Jermeniju koja je bila u ratu sa Azerbejdžanom.
Vučić nije govorio ni o svojim razgovorima sa vođama navijačkih grupa ni sa Stankom Subotićem Canetom, za koga je politički otac naprednjaka, Vojislav Šešelj, svojevremeno rekao da je davao novac njegovim bivšim partijskim kolegama kada su stvarali SNS.
Za Vučića su posebno nezgodni i česti razgovori za Zoranom Majdakom, o čemu svedoče i dokumenta MUP-a. Protiv Majdaka je pokrenut postupak 2012. pred Specijalnim sudom gde je optužen da je pripadnik organizovane kriminalne grupe koja se tereti da je lažnim nagradnim SMS porukama preko radija i televizije u njihovom vlasništvu prevarila više od 162.000 građana za skoro 32 miliona evra. U jednom od policijskih izveštaja se konstatuje:„Zoran Majdak u izuzetno dobrim odnosima sa Srpskom naprednom strankom, te da je moguće da vetar duva sa te strane, jer se u komunikacijama često poziva i preti ljudima pomenutom strankom“. Majdak je svojvrsni medijski mogul u Valjevu i okolini, a televizija gde je direktor dobija lokalne konkurse za finansiranje medija.