Znanje je moć. Saznanje je preduslov.

BEZ TAJNI: Istraživanje javnog mnjenja

BIA snajka BIA, ili koliko građani poznaju bezbednosni sektor

Ispostavlja se da uz nepoznavanje činilaca bezbednosnog sektora i njihove nadležnosti, građani neretko ne prave razliku između policije, vojske i obaveštajnih agencija, među službama bezbednosti najviše prepoznaju BIA-u, a dva puta više njih smatra da službe kontroliše vlast od onih koji misle da to, kako kažu Ustav i zakoni, čini parlament.
Biljana NikolićJanuar 20, 2019
Slide1.jpg
Ispostavlja se da uz nepoznavanje činilaca bezbednosnog sektora i njihove nadležnosti, građani neretko ne prave razliku između policije, vojske i obaveštajnih agencija, među službama bezbednosti najviše prepoznaju BIA-u, a dva puta više njih smatra da službe kontroliše vlast od onih koji misle da to, kako kažu Ustav i zakoni, čini parlament.

 Ono što ne poznaješ ne možeš ni da kontrolišeš, a građani Srbije i posle 12 godina od zvaničnog uspostavljanja demokratske civilne kontrole bezbednosnog sektora, nedovoljno poznaju i ko čini i ko kontroliše službe bezbednosti.

Ovo pokazuje i istraživanje javnog mnjenja urađeno u okviru projekta “Bez tajni”- koji se bavi pitanjem demokratske demokratske civilne kontrole bezbednosnog sektora u Srbiji, a koji se realizuje uz podršku Evropske unije. Istraživanje koje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1014 ispitanika na čitavoj teritoriji Srbije.

Ispostavlja se da uz nepoznavanje činilaca bezbednosnog sektora i njihove nadležnosti, građani neretko ne prave razliku između policije, vojske i obaveštajnih agencija, među službama bezbednosti najviše prepoznaju BIA-u, a dva puta više njih smatra da službe kontroliše vlast od onih koji misle da to, kako kažu Ustav i zakoni, čini parlament.

Nekadašnji dugogodišnji direktor Vojnobezbednosne agencije (VBA), general Svetko Kovač smatra da su razlozi za takvo stanje brojni i da nisu vezani isključivo za činjenicu da je priroda rada obaveštajnih službi tajna.

general Svetko Kovač / Foto: Insajder

“I mediji su, naročito neposredno posle promena 2000.te godine, slabo razlikovali službe bezbednosti. Za njih su sve bile obaveštajne, sve su bile tajne, tako da ih ni javnost nije razlikovala. A sa druge strane, u poslednjih dvadeset godina bilo je i mnogo promena u samom bezbednosnom sektoru. Menjali su se i nazivi i nadležnosti i zadaci samih službi, što je dodatno uticalo na to da građani nedovoljno poznaju službe” – kaže general Kovač.

Nepoznavanje službi bezbednosti i njihovog delokruga rada, nije međutim, samo naš specijalitet.

“Ni u mnogo razvijenijim zemljama građani baš ne znaju koje sve službe postoje i čime se bave. Čisto sumnjam da američki građani znaju da postoji 16 službi i da vam objasne čime se svaka od njih bavi.” – kaže stručnjak beogradskog centra za bezbednosnu politiku, Filip Ejdus.

On, međutim napominje da je upravo zato važno da građani imaju mogućnost da stručnjake i različite stavove, da imamo profesionalne medije i da institucije sistema rade tako da zaslužuju poverenje.

Filip Ejdus / Foto: Medija centar

“Taj ideal o demokratiji, koji se zasniva na racionalnom građaninu koji je dobro upućen u sve i tako racionalno glasa na izborima, to je, u stvari, utopija. To je daleko od realnog sveta.” – ističe Ejdus.

Dijalog, dostupnost različitih stručnjih mišljenja i vođenje debata i kroz to i edukacija građana, za razvijene zemlje nisu nedostižni ideal. U Srbiji je i tu stanje drugačije.

Podatak koji ne čudi je da, iako Srbija ima tri obaveštajne službe (Bezbednosno- informativnu agenciju (BIA) i dve vojne: Vojnobezbednosnu agenciju (VBA) I Vojnoobaveštajnu agenciju (VOA), građani najviše prepoznaju BIA. Nešto više od petine ispitanika navodi policiju, 15,3% vojsku, 7,5% Vojno-bezbednosnu agenciju. Gotovo 5% ispitanika smatra da Srbija i danas ima Državnu bezbednost odnosno za nju vezuje stari pojam, 9% ispitanika ne zna da navede koje službe bezbednosti postoje u Srbiji, dok frekvencije ostalih odgovora ne prelaze 3%.

“BIA je najprisutnija u javnosti i njene nadležnosti i rad su usmerene prema civilinim strukturama, tako da je sasvim prirodno da je ljudima ona poznatija” – kaže general Svetko Kovač, dok činjenicu da građani slabije razlikuju vojne obaveštajne službe, tumači i time što, kako kaže, ljudi često sve ustanove vezane za vojsku nazivaju jednostavno jednom rečju – vojska.

Gotovo polovina građana, međutim ne zna da BIA već 17 godina nije u sastavu policije, pa ni MUP-a. Naime, u okviru reforme i demokratizacije sistema bezbednosti, nekadašanji Resor državne bezbenosti je još 2002. godine preimovan u Bezbednosno informativnu agenciju i izdvojen iz Ministarstva unutrašnjih poslova, čime je BIA postal autonomna služba direktno potčinjena Vladi Srbije. Tek nešto više od 1/3 građana Srbije (38%) zna da BIA nije u sastavu policije, a 16% ne zna tačan odgovor.

Poznavanje vojnih obaveštajnih službi još je slabije. Da i Vojska Srbije ima tajne službe zna, manje od polovine, tačnije 45% ispitanika. Trećina ispitanika ne zna da odgovori na pitanje da li Vojska Srbije ima tajne službe, a 22% misli da vojska nema tajne službe. A ima ih dve.

Kada su ispitanici koji smatraju da vojska ima tajne službe, upitani da ih navedu, gotovo trećina nije znala da odgovori. Najčešći dobijen odgovor je Vojno-bezbednosna služba, a među odgovorima su se pominjale i BIA, Tajna vojska Srbije i CIA.

Odgovor “ne znam” daje i gotovo trećina ispitanika upitanih „Ko, osim službi bezbednosti, čini bezbednosni sektor zemlje“. U približno istom broju dobijeni su i odgovori – vojska, odnosno – policija.

“Kao i vojska i vojne obaveštajne službe važne su za bezbednost zemlje i građana, zbog čega smatram da javnost o njima treba da zna više, nego što se ispostavlja da zna. Bez ulaženja u metode rada službi i ono što se ne može reći, kao direktor VBA sam se trudio da javnost zna suštinski bitne stvari, pa sam makar jednom godišnje davao i intervjue” – kaže general Kovač i dodaje “Zato ću i ovde reći: VBA je nadležna za bezbednosnu i kontra-obaveštajnu zaštitu sistema odbrane, odnosno Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, a VOA je nadležna za prikupljanje podataka, koji su iz inostranstva usmereni prema sistemu odbrane Republike Srbije”.

Božidar Banović / Foto: N1

Profesor Fakulteta bezbednosti i nekadašnji generalni inspektor Vojske Srbije, Božidar Banović, ističe da nije dobro što građani ne znaju makar nadležnosti obaveštajnih službi, ali da je daleko veći problem to što građani ne znaju svoja prava u odnosu na obaveštajne službe. “Građani bi morali da znaju svoja prava i dokle Služba zadire u njihova prava, a mislim da ni to ne znaju” – kaže Banović.

Uz ostalo, građani ne prepoznaju ni svoju ni ulogu javnosti odnosno medija, stručnjaka i organizacija civilnog društva, u kontroli zakonitosti rada obaveštajnog sektora.

Ulogu parlamenta i nadležnih odbora, koji po Ustavu i zakonima ima ključnu ulogu u kontroli rada službi bezbednosti prepoznaje tek svaki peti građanin odnosno 21,8% ispitanika.

Gotovo polovina građana (47,4%) na pitanje “ko kontroliše zakonitost rada bezbednosnih službi” odgovara – izvršna vlast. da je to nadležnost sudova smatra 9,2%, a svaki deseti građanin je mišljenja da bezbednosne službe ne kontroliše – niko.

Povezani tekstovi