Znanje je moć. Saznanje je preduslov.

CURENJE INFORMACIJA

Borislav Novaković: HRONIKA NAJAVLJENOG HAPŠENJA

Pet godina od početka procesa za navodne zloupotrebe u Zavodu za izgradnju grada Novog sada, i smenjivanja osuđujućih i oslobađajućih presuda, slučaj je vraćen na ponovno suđenje. Njegov stvarni početak za optuženog bivšeg diretora ZIG-a Borislava Novakovića bio je “hronika najavljenog hapšenja”, na sudu utvrđeno curenje informacija, zbog koga – kao ni u svim drugim slučajevima - niko nije odgovarao.
Bojana LekićJanuar 9, 2019
Borislav-Novakovic.jpg
Pet godina od početka procesa za navodne zloupotrebe u Zavodu za izgradnju grada Novog sada, i smenjivanja osuđujućih i oslobađajućih presuda, slučaj je vraćen na ponovno suđenje. Njegov stvarni početak za optuženog bivšeg diretora ZIG-a Borislava Novakovića bio je “hronika najavljenog hapšenja”, na sudu utvrđeno curenje informacija, zbog koga – kao ni u svim drugim slučajevima - niko nije odgovarao.

Na sajtu suda je objavljeno da su istom odlukom ukinute presude i za troje Novakovićevih tadašnjih saradnika, koji su bili osuđeni na kazne od dve i po do četiri godine zatvora, zbog optužbi da su zloupotrebili službeni položaj pri izgradnji Bulevara Evropa u Novom Sadu

Apelacioni sud u Beogradu, sredinom januara 2018. godine, vratio je prvostepenom sudu na ponovno suđenje predmet koji optužuje nekadašnjeg direktora Zavoda za izgradnju (ZIG) Novog Sada, Borislava Novakovića da je sa saradnicima zloupotrebio službeni položaj prilikom izgradnje Bulevara Evropa u Novom Sadu od 2009. do 2011. godine.

Nakon što, po nalogu Apelacionog suda bude otklonjenan niz bitnih odredbi krivičnog postupka taj proces biće ponovljen pred Specijalnim sudom u Beogradu.

Novaković je, nekadašnji gradonačelnik Novog Sada i bivši visoki funkcioner Demokratske stranke. Nakon što je 2017. Godine napustio DS, postao je poverenik Narodne stranke za Vojvodinu i poslanik u pokrajinskom parlamentu.

Specijalni sud osudio je 17. marta 2017. na tri i po godine zatvora Novakovića zbog optužbi Istom presudom Mirjana Dejanović je bila osuđena, takođe, na tri i po godine, Zoran Bojović na četiri godine zatvora, a Dragan Živković na dve i po godine godine zatvora.

Za Borislava Novakovića slučaj je, međutim, počeo dve godine pre nego što je protiv njega podneta krivična prijava. Početak je označila medijska hajka.

„Početak kampanje je zapravo bio već 2012.te kada dolazi nova vlast i kada počinju priče o malverzacijama u ZIG-u i o tome da li je bilo nezakonitog postupanja od strane bivšeg rukovodstva“ – priseća se Novaković i kaže – „Za mene je to od početka bio slučaj Bora Novaković, a ne slučaj Zig, jer je njihova namera bila potpuno jasna. U početku su oni to prikrivali. Govorili su in apstrakt o malverzacijama, ne navodeći konkretne primere. Nisu govorili nikada, jer su znali da bi ih tužio, Borislav Novaković ili direktor ZIG-a, nego su upotrebljavali izraz bivše rukovodstvo, pri čemu je to prilično rastegljiv izraz i ne mora se isključivo odnositi na mene, a da sam se kojim slučajem ja javio, rekli bi, a prepoznao si se. Tako da je ta priprema krenula od momenta kada je Srpska napredna stranka došla na vlast u Novom Sadu“

Prema njegovim rečima pre toga, nikada i niko nije spominjao bilo kakve malverzacije ili bilo šta što bi značilo neku nezakonitost u radu.

„Istini za volju, u tom momentu je bila Državna revizorska institucija i konstatovala određene procesne nepravilnosti. U nekim slučajevima smo oslobođeni, u nekima smo platili mandantne novčane kazne i to je bilo to. Ali krivičnih dela apsolutno nije bilo“.

Leto za Novakovića, međutim, donosi iznenađenje. Neprijatno iznenađenje.

„Ono što se meni događalo je bila hronika najavljenog hapšenja. Dakle, to da ću biti priveden saznajem na naslovnoj stranici Kurira 42 dana ranije u odnosu na formalno privođenje. I 42 dana ranije Kurir na naslovnoj stranici objavljuje moju sliku, veliki naslov „Pljačkaši“ i da smo oštetili budžet Grada Novog Sada za 4 miliona eura“ – seća se Novaković.

On se u tom trenutku nalazi na godišnjem odmoru u Banja Luci, gde sa porodicom boravi kod rođaka.

„Nisam mislio da naslovna stranica u Kuriru nužno znači hapšenje, zato što su i drugi visoki funkcioneri DS-a imali na desetine naslovnih stranica u Kuriru, pa nisu bili procesuirani. Moja prva misao je bila „Pa dobro ako si demokrata, stvorena je takva atmosfera, ili si lopov ili si lažov ili si peder. I propuštaju te kroz tu medijsku šikanu, kroz taj medijski topli zec“ i reko došao je sad trenutak da i ja iskusim tu vrstu iskustva“ – kaže Borislav Novaković.

Da će ipak da se vrate kući, odlučio je kada je shvatio da je tekst unutar novine mnogo konkretniji nego tabloidna naslovna strana.

„Vidim da oni citiraju elemente iz buduće krivične prijave. Dakle taj novinar koji piše o tome u ruci je imao krivičnu prijavu koja će 42 dana kasnije i biti podneta protiv mene. Tako da je moja procena u tom trenutku bila prekidamo godišnji, vraćamo se u Novi Sad. Moram obaviti razgovor sa advokatima, sa pravnicima da vidimo u čemu je problem, jer sve ono što sam pročitao je gola laž“ – kaže Novaković.

Osnov za zabrinutost nisu videli ni Novakovićevi advokati, a naročito ne razlog za privođenje i zadržavanju u pritvoru. Ispostavilo se, međutim, da je „neimenovani izvor“ koji je tabloidima dostavljao informacije, mnogo bolje znao šta sledi.

„Po zakonu policija predaje tužilaštvu dokaze, a tužilaštvo, odnosno policija podnosi krivičnu prijavu a tužilaštvo se saglašava ili ne saglašava sa tim i otvara istragu ili ne otvara. A kod nas se krivične prijave očito najavljuju preko medija“ – konstatuje Novaković.

Novaković je uhapšen i odmah mu je određen pritvor od mesec dana, a potom i produženje pritvora na još 30 dana.

Pritvorenici koji su već boravili u pritvorskoj jedinici na Klisi, nakon najava u novinama da će Novaković biti uhapšen, uopšte nisu sumnjali da će uskoro deliti ćeliju sa čovekom koga je veććina poznavala kao nekadašnjeg gradonačelnika Novog Sada.

„Oni prate štampu i oni su videli i šta se najavljuje i da sam dva dana ranije priveden. I odma je bila priča otprilike, gde će Boru da smeste. I onda su se zezali: Neće valjda kod nas?“ – priseća se Novaković.

Da preživi to vreme u pritvoru, pomogla mu je kaže diploma sociologa. Zato sebi nije dozvolio da razmišlja o smislu života, već je – kako kaže pokušao da se ponaša kao da je lik u čuvenom Beninijevom filmu „Život je lep“ koji je da njegova deca ne bi primetila pred kakvim se životnim iskušenjem nalaze, pokušao da sve posmatra kao deo performansa.

U pritvoru je bio dva meseca, posle čega se branio sa slobode. Uslediće, kako se ispostavilo, pet godina suđenja u kojima su donošene oduđujuće presude, žalbe i oslobađajuće presude. I ta priča će još da traje budući da je Apelacioni sud ukuidajući poslednju presudu, ujedno naložio i ponovno suđenje pred Specijalnim sudom u Beogradu.

Priča oko curenja informacija i hajke u “Kuriru” na sasvim drugačiji način ulazi u anale srpskog žurnalizma i načina na koji funkcioniše bezbednosni sistem.

Novaković je, naime, nakon izlaska iz pritvora tužio „Kurir“ i dobio proces.

„Međutim, ono što je interesantno na ročištima kada je sudkinja postavila pitanje novinarima Kurira: Odakle vam uopšte informacija i pomisao da će čovek biti priveden 42 dana pre nego što će se to zaista dogoditi? Rekli su da su informaciju dobili od izvora iz Ministarstva unutrašnjih. Dakle, iz vrha policije su saznali za mogućnost da protiv mene bude podnešena krivična prijava. Oni su to rekli na sudu i to je konstatovano i u zapisniku.

Iznenađenje je bilo opšte, jer novinari nisu iskoristili pravo da ne odaju izvor informacija.

„Ja sam zaista bio šokiran sa koliko lakoće i onako ležernosti su konstatovali da je visoki činovnik u policiji im otkrio službenu tajnu i praktično zloupotrebio službeni položaj. Ali, pošto su novinari tvrdili, i to tri novinara, ja 26. novembra podnosim krivičnu prijavu protiv više NN lica iz Ministarstva unutrašnjih poslova zbog zloupotrebe službenog položaja i otkrivanja službene tajne i tim povodom, odmah za sutra zakazujem konferenciju za štampu. Pre nego što ću održati konferenciju za štampu ja sam uhapšen…. po drugi put“.

To ga, kako kaže, više nije ni iznenadilo.

„Ali želim da kažem da je zaista skandalozno da u ovoj državi ne postoji nijedan slučaj curenja informacija. I sada je više nego jasno dakle da tu nema curenja informacija, nego da je uspostavljen sistem između policije, tužilaštva i politike da se određeni ljudi dehumanizuju i da se i oni i njihove porodice i organizacije kojima pripadaju, javno uništavaju“- zaključuje Novaković.

On podseća da Evropska komisija u vezi poglavlja 23 pristupnih pregovora često skreće pažnju da u Srbiji ne postoji nijedan primer analiziranja i procesuiranja curenja informacija. Uprkos tome, Novaković je uveren da će doći dan kada će se i to desiti.

„Dakle, ako elementi onoga što piše u krivičnoj prijavi procure i nađu se na naslovnoj stranici nekih novina, neko iz policije je učinio dva krivična dela. Prvo je zloupotreba službenog položaja, a drugo je odavanje službene tajne“ – kaže Novaković i dodaje „U mom slučaju se to dogodilo, i neko će pre ili kasnije zbog toga odgovarati“.

Povezani tekstovi