Znanje je moć. Saznanje je preduslov.

Društvo

Novinari se žale na BND

Više udruženja novinara i istraživačkih reportera iz inostranstva podnelo je nemačkom Ustavnom sudu žalbu zbog takozvanog Zakona o obaveštajnoj službi BND smatrajući ga napadom na slobodu štampe.
DW / Saša BojićJanuar 27, 2018
Više udruženja novinara i istraživačkih reportera iz inostranstva podnelo je nemačkom Ustavnom sudu žalbu zbog takozvanog Zakona o obaveštajnoj službi BND smatrajući ga napadom na slobodu štampe.

Zakon o Nemačkoj tajnoj službi za inostranstvo Bundesnahrihtendinst (BND) stupio je na snagu 1. januara 2017. On ovlašćuje tu službu da bez ikakvih konkretnih sumnji prisluškuje telefonske razgovore i nadzire elektronsku komunikaciju stranih građana – pa tako i novinara – kao i njihovo korišćenje interneta. Predsednik Nemačkog sindikata novinara DJV Frank Iberal rekao je da osobe od kojih novinari dobijaju poverljive informacije, tj. novinarski izvori, više neće biti sigurne da će njihov identitet ostati tajan.

U potpisnike žalbe spadaju Kadija Ismailova iz Azerbejdžana, dobitnica alternativne Nobelove nagrade 2017, kao i Raul Olmos, meksički novinar koji je učestvovao u istraživanju o tzv. Rajskim papirima. Tu su i branitelji ljudskih prava i novinari iz Nemačke, Holandije, Velike Britanije, Slovenije, kao i makedonski novinar Goran Lefkov.

Umešale su se i Ujedinjene nacije

Prema pomenutom zakonu, novinari ne smeju biti pod nadzorom u Nemačkoj, a reporteri iz EU mogu samo pod određenim uslovima da budu prisluškivani. No, za sve preostale novinare Zakon važi u punom obimu. DJV smatra da su time uspostavljene „dve klase slobode štampe“. No, u današnje vreme ima sve više međunarodnih novinarskih projekata poput „Panamskih papira“ –strani novinari koje prisluškuje BND i njihove nemačke kolege stalno razmenjuju informacije i na taj način se i u Nemačkoj narušava poverljivost novinarskog rada.

Aktuelna vlast u Nemačkoj navodi da sporni zakon služi zaštiti „političkih interesa Nemačke“. No, on omogućava širok spektar saradnje sa stranim tajnim službama i razmenu informacija sa njima. Time je legalizovana mogućnost da BND, na primer, prisluškuje Njujork tajms i dobijene informacije stavi na raspolaganje američkoj tajnoj službi NSA, koja zauzvrat može da prisluškuje nemačke novinare. To je bilo jasno i trojim specijalnim izvestiocima UN koji su zbog toga napravili malu ekspertizu i poručili nemačkoj vladi da krši međunarodne standarde ljudskih prava.

Neosnovan i neprimeren nadzor

Izvestioci Dejvid Kej (za zaštitu slobode mišljenja), Mišel Forst (za situaciju branitelja ljudskih prava) i Monika Pinto (za nezavisnost sudija i advokata), krajem jula 2016. su u toj ekspertizi naveli da su zakonske odredbe formulisane tako da postoji „veliki rizik da BND (…) sakuplja i analizira podatke o stranim građanima i institucijama koje ne mogu biti optužene ni za krivična dela ni za nekorektno ponašanje“. Oni su naglasili da posebno odredbe o masovnom nadzoru ne zadovoljavaju kriterijume o „nužnim“ i „primerenim“ merama.

Izvestioci UN su naveli i da novi zakon (čije je donošenje tada bilo još u planu) budi ozbiljne sumnje da strani novinari i njihovi informanti mogu biti cilj neosnovanog i neprimerenog nadzora. Slične sumnje su izneli i kada je reč o zaštiti komunikacije između advokata i njihovih klijenata.

Legalizovano ono što je bilo nelegalno

Svi novinari koji su podneli žalbu Nemačkom ustavnom sudu u svojim zemljama investigativno rade na razotkrivanju korupcije, poreskih prevara, organizovanog kriminala i kršenja ljudskih prava.

Zanimljivo je da je nemačka vlada (velika koalicija demohrišćana i socijaldemokrata) rešila da preradi postojeće zakone o nadzoru nakon izbijanja na videlo skandala oko saradnje BND i NSA. Tada se ispostavilo da BND „češlja“ elektronsku komunikaciju građana na osnovu pojmova za pretragu koje je dobijala od NSA – takozvanih selektora. Selektori mogu biti pojedine reči, ali i brojevi telefona ili adrese osoba za koje se interesuju tajne službe.

U februaru 2017, magazin Špigel je otkrio da je BND još od 1999. godine nadzirao strane novinare renomiranih medija, između ostalog, BBC, Rojtersa i Njujork tajmsa. Umesto da suzbije takav način rada, nemačka vlada ga je novim zakonom jednostavno – legalizovala.

Tajni sastanci vlasti i novinara

Dnevnik Tagesšpigel prenosi da je nemačka tajna služba BND „tajno sejala kritike Rusije po medijima“ – odnosno da su odabrani novinari imali kontakte sa ljudima iz BND koji su ih snabdevali tajnim informacijama.

Krajem juna ove godine, na dužnost je stupio novi šef nemačke tajne službe za inostranstvo BND Bruno Kal (naslovna fotografija). Njegov zadatak je bio da konsoliduje Službu nakon mnogih nezgodnih pitanja na koja je morala da odgovara – ili izbegla da dâ odgovore – nakon otkrića Edvarda Snoudena. Jedno od glavnih pitanja glasilo je: kako su pojedini novinari dolazili do informacija koje su predstavljale državnu tajnu.

Tako su novina još 2014. godine objavile informacije koje su spadale u internu, „zaključanu“ dokumentaciju BND, na primer, o navodnom učešću proruskih separatista u obaranju putničkog aviona iznad Ukrajine. U medijima su se pojavile i informacije o tehničkoj opremljenosti BND kao i o saznanjima te Službe o špijunaži koju SAD sprovode u Nemačkoj. Vlada se žalila da novinari postupaju neodgovorno, a BND je morao da odgovara na mnoga nezgodna pitanja. Nakon što se ispostavilo i da je BND ilegalno snabdevao određenim informacijama svoje kolege iz američke tajne službe NSA, stari šef BND Gerhard Šindler penzionisan po kratkom postupku.

„Pozadinski razgovori“

Njegov naslednik na funkciji Bruno Kal je u jednom govoru sredinom novembra obznanio neke informacije i pre svega procene o „ruskoj opasnosti“. On je u fondaciji Hans Zajdel u Minhenu rekao da Rusija predstavlja „potencijalnu opasnost“, te da se „može poći od toga“ da se ta zemlja kibernetičkim sredstvima umešala u predizbornu predsedničku kampanju u SAD, te da Rusija obnavlja svoju armiju sa ciljem da 70 odsto oružja bude modernizovano do 2020. godine. Mediji su taj govor dočekali uglavnom kao čin neuobičajene otvorenosti, pošto se BND obično ne obraća na taj način javnosti. A sada se ispostavilo da su te informacije već bile dostupne pojedinim medijima koji su već u mesecima pre toga pisali o „opasnostima“ koje prete od „prefriganog“ Kremlja tj. ruskog predsednika Vladimira Putina.

Na koji način su novinari dolazili do tajnih informacija (koje i danas još uvek predstavljaju samo „pretpostavke sa velikim stepenom  verovatnoće“)? – Putem „pozadinskih razgovora sa odabranim predstavnicima medija“ – kako je to sada BND potvrdio listu Tagesšpigel. Više informacija nije moglo da se dobije: „O sadržajima i detaljima tih razgovora, u kojima su i predstavnici dotičnih medija polagali na tajnost, ne dajemo informacije“, poručio je BND pomenutom listu.

Delimična transparentnost?

Tagesšpigel piše i da „tajni razgovori sa novinarima ne spadaju samo i informativnu praksu tajnih službi, već i vlade i federalnih organa vlasti. Odabrani predstavnici štampe se obavezuju da će informacije i procene koje su dobili zadržati za sebe. No, te informacije se kasnije često ulivaju u novinarsko izveštavanje, najčešće bez navođenja državnih izvora. Nemačka vlada smatra da je taj način rada sa javnošću nezaobilazan. A detalje o tome, posebno o pozadinskim razgovorima sa novinarima, ni vlada ne želi da otkrije.“

Tagesšpigel je i ranije pisao o „pozadinskim razgovorima“ kancelarke Angele Merkel sa odabranim novinarima. Na tim susretima „vlada strogo poverljiva atmosfera“. Novinari se pozivaju telefonski, izveštavanje o sastancima je zabranjeno jer oni služe „samo sakupljanju znanja“. Novinari posle toga pokušavaju da plasiraju određene informacije u javnost pozivajući se na „krugove bliske vladi“ ili „rukovodstva stranaka“.

Berlinski dnevnik je od kancelarskog ureda zatražio informacije o takvim sastancima održanim 2016. godine, tražeći da se navedu mesto, vreme i teme sastanka, a posebno koji novinari su bili njihovi učesnici. Te informacije su posebno tražene u vezi sa sastancima na kojima se razgovaralo o ophođenju medija sa desničarskom strankom AfD i izbegličkom krizom. Kancelarski ured je to odbio, na šta je novinar Jost Miler-Nojhof podneo tužbu sudu. Prema pisanju Tagesšpigela, sud je obavezao učesnike na delimičnu transparentnost kada je reč o tajnim sastancima, a odluka suda još nije pravosnažna.

Povezani tekstovi