Jednako kao što se odrekao svog političkog roditelja Vojislava Šešelja, Vučić je s lakoćom na političku marginu poslao Tomislava Nikolića, predsednika Srbije koji će ostati upamćen po 700 podeljenih odlikovanja i 104 abolirana osuđenika.
Krajem 2016, poričući ono što su tvrdili njegovi najbliži poslušnici, postalo je jasno da su Vučićevi apetiti porasli.
“Neću da budem kandidat za predsednika Srbije. Ne pada mi na pamet da budem kandidat za predsednika.” (TV Happy, 21. 3. 2016.)
Potom je i na panel diskusiji Beogradskog bezbednosnog foruma rekao:
“Kažu glupi Vučić želi da pobedi na predsedničkim izborima, a ja se neću ni kandidovati.”
Pokazalo se da Vučića javno izgovorena reč ne obavezuje, ali i da Nikolić, nakon što je svojom voljom razvlašćen u stranci, ne želi da siđe s vlasti. Odluku da će se ponovo kandidovati za predsednika Tomislav Nikolić je objavio na proslavi svog 65. rođendana, na kojoj Vučić – nije bio.
No, na sastanku Predsedništva SNS, jednoglasno je podržana kandidatura – lidera stranke i premijera Srbije. Među onima koji su glasali za Vučića, a ne Nikolića, bio je i Radomir Nikolić, Tomislavov sin.
Nikolić je odustao od kandidature, a zauzvrat dobio pravo da ubuduće, o trošku države, boravi u predsedničkoj rezidenciji na Dedinju i postane vlasnik Nacionalnog saveta za saradnju s Rusijom i Kinom. Aleksandar Vučić je izabran za predsednika Srbije.
Za razliku od vašarske predstave u Palati “Srbija”, gde su slavlje priređeno u čast novog predsednika nadgledale biste rimskih imperatora rođenih na tlu Srbije, inauguraciju u Domu Narodne skupštine i feštu u Pionirskom parku obezbeđivali su gladijatori iz lične pratnje imperatora, koji se u tom trenutku u Parlamentu zaklinjao na Ustavu i Jevanđelju.
Ti suptilni momci su Lidiju Valtner, novinarku Danasa, koja je pokušala da mobilnim telefonom zabeleži gurkanje ispred Skupštine Srbije, bukvalno odneli “sa mesta događaja”! Na sličan način sprečen je fotoreporter portala VICE, a novinaru Insajdera je, uz psovke, najavljeno i – hapšenje. Napadnuta je i novinarka portala Espresso. U Terazijskom prolazu, nešto pre toga, uz psovke i izbijanje diktafona iz ruke, izblamirana je novinarka Radio Beograda.
Jedan od krupnih junoša koji su maltretirali građane i novinare bio je i Borko Aranitović, član ekipe ubijenog narko-dilera i vođe huligana Aleksandra Stankovića, zvanog Sale Mutavi, čija je desna ruka bio Veljko Belivuk, zvani Velja Nevolja.
Najveći deo takozvanih mejnstrim medija, izbegao je da potpuno i objektivno izvesti o incidentima koji su se dogodili u toku inauguracije, a napadi su postali tema tek nakon što su objavljene fotografije na kojima se jasno vidi kako ljudi u civilu, uz očiglednu primenu brutalne sile, “udaljavaju” novinare i građane.
Poslanik vladajuće stranke Vladimir Đukanović je u autorskom tekstu u dnevniku Blic otvoreno pozdravio napade na novinare, nazvavši ih provokatorima. Iz institucija javne vlasti, nije bilo osuđujućih reakcija ni na Đukanovićev stav, ni na sam napad. Naprotiv, predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković nije prihvatila predlog da se u okviru sednice Odbora za kulturu i informisanje pokrene diskusija o napadima na novinare, a predsednik Srbije je prvom prilikom rekao da nije dobro što su oni udaljeni, ali i osudio – “provokatore” među njima. Čak je pokazavao i fotografije na kojima se vidi kako se neki od građana koji su pristvovali incidentu – opijaju: predsednik se nije izvinio kad je saznao da je sporna fotka “pijanog” građanina napravljena u toku izvođenja jedne amaterske pozorišne predstave.
Nepuna dva meseca posle inauguracije i nepuna četiri meseca pre nego će Prvo osnovno javno tužilaštvo odbaciti krivične prijave novinara napadnutih u vreme ustoličenja Aleksandra Vučića, mudri i dalekovidi predsednik svih građana Srbije nepogrešivo je prejudicirao odluku samostalnog državnog organa, čiji je posao da goni učinioce krivičnih dela i drugih kažnjivih radnji za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti.
Gostujući na omiljenom ružičastom kanalu, izazvan samo pukom željom da saopšti šta mu volja, Vučić je hladnokrvno opravdao nasilje u danu kad je položio zakletvu. Štaviše, predsednik ne samo da je imao reči razumevanja za obezbeđenje SNS-a koje je maltretiralo građane i novinare: on ih je gotovo i pohvalio što su „sprečili masakr i nemire na svečanosti“:
„I gledam, baš jedva čekam da vidim šta će i kako će da postupe tužioci i svi ostali. Baš da vidim ko će da budu batinaši“, zaključio je.
Umesto društvene osude, a onda i krivičnog gonjenja “gorila” koje su primenjivale silu i na novinarima uvežbavali raznorazne borilačke “zahvate”, usledio je skandalozan “nalaz” tužilaštva čije rečenice kao da je pisao kopirajter koji “sočinjava” saopštenja SNS-a.
Tužilaštvo, dakle, ne samo da je zaključilo da ne postoje osnovi sumnje da je bilo koje lice izvršilo krivična dela “ugrožavanje sigurnosti” ili “nasilničko ponašanje”, niti bilo koje drugo krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, već smelo operiše i stavom da bi “došlo do mnogo većih incidenata, ‘linča‘ i težeg telesnog povređivanja učesnika skupa, da ovi novinari, kao i neki građani nisu izvedeni iz mase. Pritom su se lica koja su učestvovala u tome ponašala pristojno”, kaže se dalje, “nikome nisu pretili i upućivali su molbe da se prestane sa provokacijama”. Mene je, pak, najviše dirnula konstatacija da “ovakvim radnjama prijavljenih nije došlo do značajanijeg ugrožavanja spokojstva građana”.
INAUGURACIJA I EKIPA “VELJE NEVOLJE”: Samo tri godine kasnije, Velja Nevolja i njegova ekipa, biće optuženi, ne samo da su “ugrožavali spokojstva građana”, već su radili i predsedniku Aleksandru Vučiću o glavi.
U međuvremenu, početkom septembra 2017. godine došlo je do sudara predsedničke kolone i “bentlija”, sa mladićima koji su “odranije poznati policiji”.
Incident se dogodio u subotu oko 8:20 časova, na kružnom toku na Topčiderskoj zvezdi u Beogradu, kad je na vozilo u kome se nalazio predsednik Srbije naleteo automobil “bentli”, španskih registarskih oznaka.
Iako se pojavila informacija da je Vučićev auto udaren, izvor tvrdi da se to nije dogodilo.
“Vozač automobila iz pratnje, koji je bio iza vozila u kojem se Vučić nalazio, uspeo je da blokira ‘bentli’ i tako spreči ozbiljnije posledice”, naveo je neimenovani izvor za portal Mondo.
“Gotovo sam uveren da njihova namera nije bila da meni naude. Mom obezbeđenju su neke stvari čudne, ali na drugim organima je da utvrde šta se dogodilo”, rekao je predsednik, a onda objasnio kako je došlo do toga da se objavi vest o atentatu:
“Glavni urednik Politike, Žarko Rakić, pozvao me je u subotu uveče i rekao da su oni došli do informacije šta se dogodilo. Ja sam ga zamolio da to ne objavljuju, ali da isto tako to ne shvati kao pritisak, već kao molbu. Politika je međutim to objavila i verovatno su to saznali iz policije. Za taj kanal nismo znali, a Rakić nije hteo da mi otkrije izvor”, naveo je Vučić.
On je dodao i da “ova vlast ne izmišlja atentate, kao prethodna, čak to nije činjeno ni u Srebrenici”.
Viši sud u Beogradu odredio je pritvor do 30 dana trojici mladića.
Posle tri sedmice, pušteni su iz pritvora.
U junu 2018. Više tužilaštvo odbacilo je krivičnu prijavu protiv dvojice osumnjičenih u slučaju “Bentli” i optužilo samo vozača Luku Radulovića za ugrožavanje sigurnosti predsednika Srbije, Aleksandra Vučića.
Radulović, koji je priznao da je narko-diler, ubijen je, međutim, 18. aprila u Beogradu, čekajući na slobodi izvršenje trogodišnje kazne zatvora zbog trgovine drogom.
Jedan od opskurnijih “atentata” zbio se početkom novembra, uoči Vučićevog gostovanja u emisiji Upitnik Radio televizije Srbije. Udruženje “Jedan od pet miliona” najavilo je da će se okupiti ispred zgrade RTS-a uoči dolaska predsednika, a tabloid Alo došao je do saznanja da se sprema atentat na njega i objavio vest na portalu. Pridružio mu se i Informer, koji je pak “proširio saznanja” na svom portalu:
“Otkrivamo strašan scenario đilasovaca: Posle sastanka sa Palmerom pripremaju linč Vučića ispred RTS-a”, bio je naslov, a u tekstovima se još dodaje da “postoje informacije da bi neko iz mase mogao da zapuca ka predsedniku i njegovom obezbeđenju”.
Sam Aleksandar Vučić je “igru” podigao na viši nivou – uživo se uključio u program TV Pinka:
“Neću da bežim, večeras stižem na RTS”, poručio je!
Bio je na RTS-u. Bilo je i okupljanja ispred zgrade RTS-a. Podrazumeva se da niko nije zapucao iz mase.
Krajem tog novembra, da rade o glavi predsedniku Vučiću optužene su redakcije NIN-a i Danasa.
Na naslovnoj strani NIN-a, osim naslova “Ko ruši Krušik” objavljena je fotografija predsednika Srbije sa sajma oružja, na kojoj se nalazila i puška čiji je nišan, verovatno slučajno, bio uperen ka Vučiću.
Najdalje u njegovoj odbrani otišao je Informer: “Martinović zgrožen: Naslovna NIN-a poziva na ubistvo Vučića!”, glasio je njihov naslov.
Taj broj NIN-a je povučen, a naslovna fotografija je zamenjena belom površinom, jer je “prema mišljenju izdavača Ringijer Aksel Špringer Srbija bila neprimerena, pogotovo u zemlji u kojoj je ubijen premijer”.
Predrag Koraksić Koraks je, dan kasnije, u Danasu objavio karikaturu koja parafrazira naslovnu NIN-a, sa Vučićem kome ispod razdrljene košulje viri kružna meta. Goran Vesić, pomoćnik gradonačelnika i član Predsedništva SNS, optužio je Danas i Koraksića za “otvoren poziv na ubistvo predsednika države iza koga stoji Dragan Đilas, jer on vodi ove novine i odlučuje šta će biti u njima i ko će biti targetovan i napadnut”.
Čak je i jedan novembarski tvit Vladana Slavkovića, aktiviste Lokalnog fronta iz Kraljeva, predstavljen kao napad na Vučića.
“Mi ćemo da ih vređamo na TW, a oni će nama da streljaju ljude. Možda je politički korektnije da mu saspemo pet metaka u leđa? I da se napijemo posle atentata?”, glasio je tvit koji je okarakterisan kao“poziv na javno ubistvo predsednika Srbije”!
“TO NEĆE SA VLASTI BEZ METKA…”: Krajem januara 2019. godine, u Mađarskoj je, po Interpolovoj poternici, zbog pretnji smrću upućenih državnom vrhu Srbije uhapšen Đorđe Višekruna. Poternica za Višekrunom raspisana je krajem 2018. godine, po nalogu Višeg suda u Beogradu, koji mu je, na predlog tužilaštva, prethodno odredio pritvor zbog opasnosti od bekstva.
Višekruna je nekada bio funkcioner SNS-a (na predlog Aleksandra Vučića bio je postavljen za predsednika odbora za medije GO SNS Novi Sad 01.08.2012. kao i za člana pokrajinskog štaba SNS za Vojvodinu) koji je od 2013. optuživao pojedince iz svoje bivše stranke i samog Vučića za progon.
Nakon razlaza sa Vučićem i SNS-om, Višekruna je u Holandiji objavio kompromitujuću knjigu “Vučić i ja”.
Po pisanju beogradskih tabloida, Višekruna je “u više navrata” preko društvenih mreža uputio pretnje predsedniku Aleksandru Vučiću i premijerki Ani Brnabić.
Informer je privođenje Višekrune propratio sledećim rečima:
“Ekstremni simpatizer opozicije i ranije je dolazio u žižu javnosti zbog pretnji ubistvima.”
Đorđe Višekruna, “jedan od ključnih ljudi Dragana Đilasa i osvedočeni mrzitelj predstavnika vlasti” (kako su ga tabloidi ozna;avali), svojevremeno je pozvao narod da skuplja municiju, najavljujući novi peti oktobar i paljenje Srbije.
U jednom od svojih ispada poručio je da bi “prihvatio i Anta Pavelića za lidera, ukoliko bi ovaj bio protiv Aleksandra Vučića”.
Sud u Mađarskoj brzo je pustio na slobodu nekadašnjeg funkcionera Srpske napredne stranke (SNS).
On je izjavio da mu je navodno policija rekla da je uhapšen, jer je na Fejsbuku napisao da “Vučić neće sići sa vlasti bez metka”. Višekruna je demantovao da je to napisao.
Na njegovom profilu, između ostalog, je pisalo: “To neće sa vlasti bez metka…”.
“Dakle, nisam napisao ‘on’, već ‘to’. Samo sam konstatovao da neće sa vlasti bez metka, što je, naravno, metafora. Ja nisam pozivao na ubistvo”, naveo je tada Višekruna.
Sredinom marta 2019. tokom protesta ispred zgrade Predsedništva Srbije, za vreme obraćanja predsednika Srbije medijima, koje je zakazano povodom upada opozicije u zgradu RTS-a prethodnog dana, demonstranti, predvođeni Boškom Obradovićem su probili zaštitnu ogradu i krenuli ka zgradi Predsedništva uz povike “Uhapsite Vučića” i “Gotov je”.
“Probili su sve ograde, ako misle da ću da se sklonim neću. Ima ih ukupno 1.023. Mislio sam ranije da završim, sad neću u inat”, naveo je Vučić u obraćanju novinarima.
Na pitanje novinarke Insajdera da li će predsednik razgovarati sa opozicijom o njihovim zahtevima i na taj način smiriti tenzije, Vučić je odgovorio:
„Što se mene tiče, ja sam rekao da ću sa svim građanima da razgovaram. Lično neću da razgovaram s fašistom Obradovićem, a Đilas i Jeremić nisu ni članovi parlamenta“, dodajući da odluku neće promeniti ni u trenutku kad mu je život ugrožen.
Početkom marta 2020. predsednik Dveri Boško Obradović je, iz hola Skupštine Srbije, uputio poziv vojsci i policiji da preuzmu vlast i zaštite granice od migrantske krize:
„Vučić je u ovom trenutku postao najveća bezbednosna pretnja za Srbiju i hitno mora biti izolovan. Dakle, vojska i policija treba da preuzmu vlast u ovoj državi i treba da zaštite državne granice od migrantske krize koja dolazi. Ako vojska i policija to ne urade, ja ne znam ko će to da uradi“, rekao je Obradović na konferenciji za novinare.
Potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović ocenila je da poziv na državni udar “neće proći”, te da “to samo pokazuje da je reč o političarima koji su u stanju i državu da žrtvuju samo da bi se dokopali vlasti”.
Ministar odbrane Aleksandar Vulin kazao je da Vojska Srbije čvrsto stoji uz svog vrhovnog komandanta:
„Ljotićevac Boško Obradović pozivom na građanski rat među Srbima i nasilno rušenje legitimne vlasti još jednom je obradovao sve neprijatelje Srbije. Obradović je još 2015. godine lagao da je Srbiju naselilo 400.000 migranata, i sada nastavlja da laže“, izjavio je Vulin, reagujući na izjavu predsednika Dveri, u kojoj je pozvao vojsku i policiju da preuzmu vlast u zemlji i zaštite granice od migranata.
Obradovićeve reči, naravno, prokementarisao je i predsednik Srbije:
„Hoće čovek u najmanju ruku da me uhapse, voleo bi on da me ubiju, ali zna da nije baš popularno da to kaže, pa kaže da me uhapse vojska i policija“, naveo je Vučić, a na konstataciju novinara Pinka da je to poziv na puč i državni udar, dodao je:
„Po definiciji apsolutno, ovo je klasičan primer poziva na puč, kad pozivate vojsku, kad pozivate policiju na državni udar.“
SRBA & ČABA: U aprilu 2020. godine, tabloid Alo ekskluzivno je pod naslovom “Bivši policajac preti Vučiću i poziva na državni udar” obavestio javnost da je Goran Pantelić (43), bivši policajac iz Valjeva koji živi u Švajcarskoj, “uputio na svom profilu na Fejsbuku stravične pretnje smrću predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i pozvao na državni udar!”.
Pantelić je snimio više uvredljivih objava, pa je putem društvenih mreža najavio „postuskršnji ustanak”, ne birajući pogrdne reči kojima se obraćao predsedniku Srbije:
„Aleksandre Vučiću, iz šume stižem, pi*ko, da te skinem. Tu*aće te ćelavi dok ti oči ne isteram napolje! Molim televizije i novinare da mu prenesu ovo! Ja stojim iza svojih reči, izdajniče”.
I ovog puta prošlo je bez državnog udara.
Ni novi saziv Skupštine Srbije nije odustao od potrage za Vučićevim “ubicama”.
Tako je krajem novembra 2020, šef poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije Đorđe Milićević pozvao nadležne institucije i organe da “ispitaju povezanost propalih političara koji prete predsedniku Srbije Aleksadru Vučiću i njegovoj deci sa kriminalnim grupama”.
On je posebno apostrofirao “kvazipolitičara Srđana Noga”, naglasivši da se brutalna kampanja protiv predsednika Srbije i njegove porodice nastavlja, “ovog puta od strane isfrustriranih političara koji nemaju drugi način da budu medijski prisutni i da pokušaju da na bilo koji način politički da prežive. Milićević je naglasio da je reč o “saborcima kvazipolitičkog lidera opozicije Dragana Đilasa” i dodao kako se “sve ovo dešava u trenutku kad Vučić objavljuje rat kriminalu i mafiji, iscrtavaju se mete na čelo dece legitimno izabranog predsednika Srbije koji uživa ogromno poverenje i podršku građana”.
Inače, sporni intervju Srđan Nogo je dao zrenjaninskoj kablovskoj televiziji KTV Zrenjanin, puna tri meseca pre nego se Milićević obratio poslanicima i, u direktnom prenosu – javnosti Srbije.
Senzacionalnim naslovom – “PLANIRAN ATENTAT NA ALEKSANDRA VUČIĆA: Nesuđeni ubica PRIZNAO SVE, evo KO je tražio SMRT PREDSEDNIKA”, portal Republika, online izdanje tabloida Srpski telegraf, bliskog Bezbednosno-informativnoj agenciji, javnosti je serviran još jedan “atentat” na Vučića. U tekstu ispod tog naslova doslovce piše:
“Plaćeni ubica Čaba Der danas je policiji u Budimpešti otkrio da je dobio ponudu od dve različite kriminalne organizacije s naših prostora da ubije predsednika Aleksandra Vučića
Kako se saznaje iz krugova bliskih mađarskoj policiji plaćenom ubici Čabi Deru nuđeno je da likvidira predsednika Srbije.”
I ništa više. No, to je bilo dovoljno poslanicima Srpske napredne stranke da lidere nekih opozicionih stranaka optuže, ni manje ni više, nego za “udruživanje s notornim ubicom Čabom Derom” sa kojim “planiraju atentat na Aleksandra Vučića i njegovu decu”.
Najdalje je u tome otišao poslanik Srbislav Filipović koji je pozvao državne organe da pohapse pomenute političare:
“Njima je sad jedan od najboljih prijatelja i saradnika taj Čaba. Nisam zadovoljan odgovorom da se istražuje (navodni pokušaj atentata na Vučića upravo od strane Čabe Dera – prim.aut.). Hoću da čujem, ko su ti klanovi? Ko su te bitange? Ko su ti iza paravana, iza zavesa, u mraku negde, koji zajedno sa Đilasom i Jeremićem, Boškom, Nogom i nekakvim nepoznatim tviterašima kuju planove o svrgavanju Aleksandra Vučića, tj. planove o ubistvu Vučića, njegove dece i njegove porodice. Ko su ti monstrumi? Nije dovoljno reći – vodi se istraga. Ma kakva istraga, bre? Hoćemo da ti ljudi koji pozivaju na ubistvo predsednika države budu pohapšeni. Da budu saslušani, da budu u pritvoru. Da propevaju bitange ko im je dao pare da to rade. Sedi Dolovac (državna javna tužiteljka, prim. aut.) na kanabetu ujutru kod Dragana Đilasa i dogovara do kad treba da ćuti. Zašto tužilaštvo na te stvari ćuti? Pa šta mi ovde ponavljamo neku priču, kao papagaji pevamo, godinama unazad govorimo o Đilasu, šta je ukrao, a tužilaštvo šta radi, vodi istragu. Dokle je stigla istraga? Probudite se, ljudi. On organizuje kriminalne bande i grupe u regionu da ubiju predsednika republike Aleksandra Vučića. Ima on svoje privatne vojnike, sa puškama i bombama rade šta hoće.”
Milenko Jovanov, poslanik poslaničke grupe “Aleksandar Vučić – za našu decu”, takođe je istakao da je Čaba Der “rekao da je od dva kriminalna klana dobio ponudu da izvrši atentat na Vučića i dodao da je ta vest prošla potpuno neopaženo, bez komentara”.
“Nema političkog ubistva bez političke pozadine. Nema atentata na predsednika države bez političke pozadine”, rekao je Jovanov.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tačku na 2020. godinu stavio 31. decembra kad je na TV Pink izjavio da su ga prisluškivale domaće službe, a da će nadležni organi utvrditi da li su bile povezane sa strancima.
„Mislim da znam ko stoji iza toga, ali ne bih da izlazim s tim u javnost”, rekao je Vučić poručujući da se time bave nadležni organi.
U novogodišnjem intervjuu za tabloid Kurir, rekao je da ne zna direktno imena ljudi koji su ga slušali.
“Ali, da, mislim da znam ko stoji iza toga”, naveo je.
Za poslanika Srpske napredne stranke Vladimira Đukanovića to je dokaz da u policiji postoji paralelna struktura, a da je ovo još jedan pokušaj državnog udara.
„Zašto je to neko u policiji radio, to je vrlo važno, mora da se ispita taj motiv. Meni je samo ovde još interesantno pošto, ako smo već to sve saznali, pa čak i da je arhivirano. To znači da je neko u MUP-u to veoma dobro znao. To ne možete da radite bez rukovodećih struktura u MUP-u“, ističe Đukanović.
Vladimir Đukanović je u izjavi 4. januara pozvao Vulina da hitno sprovede istragu u svom ministarstvu i pohapsi sve nalogodavce i izvršioce.
„Predsednik je rekao istinu, na nama je da tu istinu potvrdimo i da se potrudimo da se to nikada više ne desi“, rekao je Aleksandar Vulin 3. januara za TV Prva.
Ni početak 2012. godine nije doneo olakšanje, što se tiče bezbednosti predsednika Vučića.
Preko 850 specijalaca bilo je raspoređeno na otvaranju spomenika Stefanu Nemanji kako bi se obezbednio predsednik, jer su obaveštajni podaci ukazivali na atentat, izjavio je šef Uprave kriminalističke policije Bogdan Pušić.
On nije pojašnjavao koji su to obaveštajni podaci ukazivali da će se “pokušati atentat”.
“RAT NA BALKANU JE POČEO”: Osim obznana “atentata” do kojih nikad nije došlo i najava “državnih udara” koji se nisu desili, državotvorni tabloidi u Srbiji su se izveštili i u forsiranju neprijatelja u susednim narodima, nagoveštajima sukoba pa i ratova koji će već sutradan biti zaboravljeni ili ustupiti mesto nekom novom držanju građana u strahu.
Prednjačio je, očekivano, Informer: “Dramatičan apel iz Kremlja: Balkanu preti rat”, “Srbiji pod hitno poslati S-300, avione, tenkove”, “Ne ostavlja nas na cedilu – Putin: Srbija mora biti sila”, “Hrvati u panici: Kinezi nam predaju oružje vredno milijardu dolara”, “Tajni transkripti otkrili ustaške planove – Milanović: Voleo bih da se napijem krvi Srbima”, “Šokantno otkriće srpskih službi: Gotovina sprema Šiptare za rat”, “U Sarajevu spremaju veliko zlo: Hoće rat, hoće da kolju Srbe”, “Rat na Balkanu je počeo: Srbija nema mnogo vremena da se pripremi za odbranu!”…!
Ni Kurir se nije predavao: “Odlepio, hoće rat – Tači: Na Srbe ćemo opet puškama”, “Teroristi OVK prete: Totalni rat počinje 12. Maja!”, “Haos u Makedoniji: Rat preti i Srbiji!”, “Vučić: Ne bih da prejudiciram, ali situacija je složenija nego pred Prvi svetski rat”.
Sledio ih je Srpski telegraf: “Opasne igre oko Srbije i Srpske: Bakir spreman za rat”, “Amerikanci raskrinkali kreatora haosa: Sorošev ratni scenario za Balkan”, “Putin: Sravniću NATO nuklearkama”…
Tabloid Alo je na naslovnim stranama pisao: “Šiptari prete: Puškama na Vučića”, “Albanci, Crnogorci i Makedonci nisu usamljeni u svom ratnom pohodu na Srbiju, prilično nevidljivom”, “Kolinda sprema napad na Srpsku”, “Vučić i Dodik mete Alijinog gorile”.
Istraživanje „Najava rata na naslovnim stranama srpskih tabloida“ (autori Stefan Janjić i Stefan Šovanec) pokazalo je da je u periodu od samo godinu dana na naslovnicama Srpskog telegrafa i Informera (od aprila 2016. do marta 2017. godine) objavljeno više od 250 najava ratnih sukoba ili u proseku jedanaest puta mesečno ovi tabloidi su najavljivali sukob ili rat u Srbiji.
Vrhovni komandant oružanih snaga Srbije, što po funkciji jeste, i vrhovni komandant žute štampe, u šta je u međuvremenu izrastao, Aleksandar Vučić nijednu od “pretnji” nije demantovao, nijedan od najavljenih “sukoba” nije nazvao lažnim.
Ćutanjem ih je činio mogućim.
“Stari Vučićev recept je da pronađe neku bombastičnu priču po kojoj je on žrtva ‘mračnih sila’, koje su ga sprečile da radi jedan uzvišeni posao”, izjavio je svojevremeno za Vreme (novembar 2012.) politički analitičar Dejan Vuk Stanković.
Za vlast je mnogo lagodnije ako puk strahuje od rata i preko medija mrzi komšiju, nego da se suočava sa egzistencijalnom nesigurnošću.
To neprekidno stanje borbene gotovosti i neposredne ratne opasnosti, širenje paranoje zbog “državnog udara” koji samo što nije izbio ili “atentata” koji samo što se nije zbio, najviše je išao na vodenicu Srpskoj naprednoj stranci i Aleksandru Vučiću, lično.
Treba li brinuti za bezbednost prvog među Srbljima.
Treba, i to nije paranoično, logično je: Aleksandar Vučić se nesumnjivo nalazi na funkciji koja sasvim sigurno nosi svoj bezbednosni rizik.
No, umesto brige, mi smo svedoci permanentnih i pažljivo koordiniranih kampanja sa ciljem podizanja tenzija ne bi li se homogenizovalo i mobilisalo Vučićevo biračko telo i nametnula slika njegove, a time i državne ugroženosti.
Taj osećaj ugroženosti, inače oprobani metod svake autoritarne vlasti, već devet godina im služi da građanima skrenu pažnju sa brojnih drugih problema kojima je Srbija u tom času bila opterećena.
Nije problem što vlast to punih devet godina praktikuje.
Problem je što većina naroda to redovno naseda.
Kao da nisu čitali onu basnu o čobanu i vuku.
- (Prvi tekst o spinovanju i atmosferi straha možete da pročitate na sledećem linku)