Znanje je moć. Saznanje je preduslov.

Društvo

Žene nedovoljno zastupljene u sektoru bezbednosti

Žene su i dalje manje zastupljene u politici na lokalnom nivou, a u sektoru bezbednosti retko stižu do pozicija odlučivanja, rekla je ministarka bez portfelja za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović.
RTSNovembar 28, 2018
Žene su i dalje manje zastupljene u politici na lokalnom nivou, a u sektoru bezbednosti retko stižu do pozicija odlučivanja, rekla je ministarka bez portfelja za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović.

Đukić Dejanović je na završnoj konferenciji projekta “Kreni napred” koji je posvećen sprovođenju Nacionalnog akcionog plana 2017-2020. za žene, mir i bezbednost rekla da je sprovođenje NAP u skladu sa implementacijom Agende 2030, jer takođe doprinosi ciljevima održivog razvoja, osnaživanju žena, rodnoj ravnopravnosti i počinje od nivoa lokalne samouprave.

Ministarka je istakla da prilikom kreiranja svakog akcionog plana treba prihvatiti da se okolnosti menjaju i da se pojavljuju novi obrasci u skladu sa kojima se donose odluke.

Đukić Dejanović je navela da su u državnim institucijama mehanizimi rodne ravnopravnosti razvijeni, te dodala da se na čelu vlade i skupštine nalaze žene, a u sastavu te dve instutcije se nalaze 94 poslanice i četiri ministarke.

“Potrebno je jačati ženu, njenu ličnost, autentičnost i omogućiti joj da se razvija i uči. Žene su pravno jednake sa muškracima, ali njih je i dalje manje na mestima odlučivanja. Na nacionalnom nivou je zadovoljavajući broj žena u vrhu vlasti, ali na lokalu je taj broj i dalje veoma mali, samo 6,6 odsto žena se nalazi na čelu opština u Srbiji”, zaključila je ministarka.

Pukovnica Vojske Srbije i savetnica za rodnu ravnopravnost ministra odbrane Katarina Štrbac rekla je da je pitanje rodne ravnopravnosti pitanje za celo društvo i da je tužno videti da na konferencijama poput ove gotovo da nema muškaraca.

Ona je navela da su mnoge oružane snage uvidele da samo zajedno muškarci i žene mogu doprineti kako sistemu bezbednosti, tako i ličnoj bezbednosti građana i celokupnom društvenom razvoju.

“U izradi drugog po redu plana za primenu Rezolucije 1325 SBUN kao članovi radne grupe vlade, ravnopravno su učestvovali predstavnici organa državne uprave, lokalne samouprave, akademske zajednice, organizacija civilnog društva i nezavisni eksperti”, rekla je Štrbac.

Štrbac kaže da je od 2011. do 2014. godine organizovano četiri kursa za rodne savetnike/savetnice komandanata nacionalnih kontigenata u multinacionalnim operacijama u Centru za mirovne operacija Združene operativne komande feneralštaba VS, te da je do sada za te dužnosti obučeno 120 lica iz MO, VS, MUP i sa civilnih fakulteta.

“U periodu od usvajanja NAP do danas, konstantno je povećan procenat žena zaposlenih u MO i VS. Prilikom zapošljavanja žene nisu imale prioritet, već su ravnopravno razmatrane sa ostalim kandidatima, a za rad su ih preporučili isključivo stručni kvaliteti”, navela je ona.

Malo žena sa visokim činom

Ističe, da je primetan porast broja žena koje se školuju u Vojnoj gimnaziji i na Vojnoj akademiji VMA, ali da je i dalje mali broj žena sa visokim činom. Zaključuje da proces integrisanja rodne perspektive u sistem odbrane može biti olakšan snažnim rukovodstvom, institucionalnom kulturom, obukom, uvežbavanjem, savetovanjem i razvijanjem svesti.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković podvukla je značaj sprovođenja rezolucije 1325 za unapređenje položaja žena u društvu.

Ona je ocenila da je prvi ciklus NAP-a bio uspešan i da su njime postavljeni temelji za dalje sprovođenje i razbijena je iluzija da je sektor bezbednosti rezrevisan samo za mušku populaciju.

“Proces inkluzije žena u sektor bezbednosti je praćen duboko ukorenjenim stereotipima, ali je takođe i do suštinskog značaja za položaj i bezbednost žena u društvu. U periodu sprovođenja prvog NAP-a, povećana je zastupljenost žena u sistemu bezbednosti za 4,13 odsto, povećana je ukupna zastupljenost žena u odlučivanju u sistemu bezbednosti za 5,21 odsto”, navela je Jankovićeva.

Za drugi NAP koji je usvojen 2017. godine za period do 2020. godine uvedene su određene novine, kaže ona, a jedna od važnijih novina je uspostavljanje operativnog tela – jedinstvenog modela izveštavanja koje je u odnosu na prethodni akcioni plan zamenilo multisektorsko koordinaciono telo.

Novinama je takođe uvedena i kontakt-osoba za sprovođenje Nacionalnog akcionog plana na svim nivoima realizacije plana.

“Kako bi se NAP u praksi realizovao potrebni su razumevanje, volja i podrška svih nadležnih organa, a možda i ključni korak u procesu je intezivnije uključivanje muškaraca i podizanje svesti o činjenici da je pitanje rodne ravnopravnosti u sistemu bezbednosti opšte pitanje”, zaključila je Jankovićeva.

Povezani tekstovi