“Prethodna je istekla 2018. godine i ocenjivanje rezultata prethodne strategije – većina aktivnosti je ocenjena kao neuspešna. Zbog toga još više čudi da država na tako važnoj temi nije ubrzala rad na donošenju te strategije”, rekao je Pokuševski novinarima na predstavljanju izveštaja Beogradskog centra za ljudska prava u Medija centru.
On je naveo da su gradjani “praktično šest meseci” bili bez jednog od najznačajnijih mehanizama za zaštitu od diskriminacije – odnosno bez mogućnosti postupanja poverenika za zaštitu ravnopravnosti po pritužbama za diskriminaciju.
Podsetio da je Poverenici za zaštitu ravnopravnosti Brankici Janković mandat istekao u maju 2020. godine a da je na to mesto ponovo izabrana tek krajem novembra.
“To znači da su sve pritužbe gradjana koji su potencijalno pretrpeli deskriminaciju na neki način stavljene na čekanje dok ponovo ne profunkcioniše institucija poverenika. Na taj način, ako imamo u vidu da smo 2020. godine prošli sa pandemijom korona virusa, sa vanrednim stanjem u kojem su ograničena mnoga naša prava – izuzimanje ovako važnog mehanizma je jedno upozorenjena odnos vlasti prema nezavisnim telima”, rekao je Pokuševski.
Kako je dodao, slično se dogodilo i 2019. godine kada se takodje čekalo šest meseci na izbor Poverenika za informacije od javnog značaja.
Pokuševski je rekao da način na koji se odvijala nastava na daljinu nije bio pravedan prema kategorijama stanovništva koje su siromašnije.
Urednica Izveštaja Vesna Petrović rekla je novinarima da je istraživanje pokazalo da su odredjene uredbe Vlade bile neprecizne i da su dovodile gradjane u zabludud.
Petrović je kazala da su gradjani i sada u zabludi iako vanredno stanje nije na snazi od maja 2020. godine.
Govoreći o uvodjenju vanredenog stanja, ona je kazala da je ono uvedeno “neustavno” kao i da je Ustavni sud odbacio sve pritužbe.
Ocenila je da je u martu 2020. godine, kada je uvedeno vanredno stanje, bio dvocifren broj inficiranih korona virusom i da se sada postavlja pitanje – da li je ispravno postupanje tada ili sada kada je dozvoljeno “skoro sve osim nekog ograničenja rada ugostiteljskih objekata”.
Petrović je dodala da je vanredno stanje uvedeno neustavno zbog nemogućnosti zasedanja skupštine zbog pandemije dok se trenutno ne govori o eventualnom prestanku rada parlamenta ili o izmeštanju sednica negde gde se može držati propisana distanca.
Govoreći ukratko i o procesu evropskih integracija, one je kazala da se nisu ispunila očekivanja da će taj proces biti glavni pokretač reformi, kao ni da nije izabran šef pregovaračkog tima.
Kako je navela, osnovan je Nacionalni konvent o EU i zamisao je bila da civilni sektor učešćem u Nacionalnom konventu pomogne državnim organima u dijalogu a posebno za poglavlja 23 i 24.
“Medjutim (Nacionalni konvent o EU) izgubio je na značaju i nema aktivnog normalnog dijaloga”, rekla je ona.
Jedan od autora Izveštaja Ivan Protić rekao je da se stanje u medijima dodatno pogoršalo tokom 2020. godine, a kao primer najtežeg kršenja svih prava novinara naveo je hapšenje novinarke portala Nova.rs Ane Lalić zbog izveštanja o stanju Kliničkom centru Vojvodine.
Protić je rekao da su konferencije za medije Kriznog štaba za borbu protiv pandemije korona virusa bile loše organizovane i da na njima nije iznošen dovoljan broj informacija.
On je podsetio da je krajem marta 2020. godine Vlada zbog epidemije uvela “cenzuru” i da su nakon toga novinari postavljali pitanja mejlom, nakon čega su konferencije održavane u formi “par-nepar”.
Protić je kao poseban vid pritiska na medije naveo ekonomski pritisak.