To sudijsko udruženje pozvalo je poslanike u parlamentu da se uzdrže podsticanja nepoverenja gradjana u sudstvo, a nosioce javne vlasti da znanje i energiju usmere na kvalitetno obavljanje svojih nadležnosti, umesto na medjusobne optužbe i prozivanje pojedinaca.
“Srbija počiva na civilizacijskoj tekovini podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, i za očuvanje institucija, kao temelja uredjene države, potrebno da se pripadnici svake od te tri grane vlasti profesionalno odnose prema svojim obavezama i uzdrže od mešanja u nadležnosti druge dve grane vlasti”, ocenilo je Društvo sudija.
U saopštenju se ističe da je takvim mešanjem narušena Ustavom odredjena ravnoteža nadležnosti organa vlasti i stvara se negativna društvena atmosfera koja zbunjuje javnost.
Povodom napada na sudiju Apelacionog suda u Beogradu Miodraga Majića i na advokata Rodoljuba Šabića, u saopštenju se podseća “da su sudovi i sudije dužni da nakon zakonito sprovedenog postupka, donesu zakonitu i obrazloženu odluku, zasnovanu na pravilno utvrdjenom činjeničnom stanju, na koje je pravilno primenjeno materijalno pravo”.
“Usled laičkog pristupa sudskoj praksi kao izvoru prava, a koji nije kompatibilan sa našim pravnim sistemom, biće stvorena situacija kakva je sada – da sudovi kroz takozvanu sudsku praksu propisuju/donose zakone, da Narodna skupština sudi, a da mediji presudjuju, pri čemu se za nastali sistemski poremećaj, krivica pripisuje pojedincima”, dodaje se u saopštenju.
Ističe se i da zakone treba da donosi skupština koja je dužna da stvara i uslove za njihovo sprovodjenje i da niko drugi, pa ni najviše instance sudske vlasti, nisu ovlašćene da ih menjaju zauzimanjem odredjenih pravnih stavova, osim u situaciji kada pravne norme nedostaju ili su kolizione i nedorečene.
Drštvo sudija Srbije navodi da bi gradjani tako dobili “dobre i jasne propise, koje nije potrebno popravljati ili prilagodjavati konkretnoj pravnoj situaciji autentičnim tumačenjem skupštine, i administraciju i sudove koji će te propise sprovoditi bez pritiska, nepristrasno i jednako prema svima, bez obzira na svojstvo stranke u postupku”.
Na taj način gradjani bi dobili i “pojedinačnu sudsku ili upravnu odluku u sopstvenom predmetu sa jasnim razlozima zbog čega je o njihovom pravu odlučenona odredjeni način, a kao rezultat odgovornog rada sve tri (nezavisne) grane vlasti, kao i Ustavnog suda, u okviru zaštite ustavnosti i zakonitosti i ljudskih prava i osnovnih sloboda”, dodaje se u saopštenju.
“Sudske odluke mogu kontrolisati i kontrolišu samo više sudske instance, po izjavljenim pravnim lekovima, kao i Ustavni sud, u vezi sa povredom ljudskih prava i osnovnih sloboda”, navodi se u saopštenju.