Znanje je moć. Saznanje je preduslov.

Politika

Izveštaj Saveta Evrope: Mediji u Srbiji dopinose širenju netolerancije

Govora mržnje u srpskim medijima nema u svim tekstovima, ali se kontinuiranim izveštavanjem širi netolerancija i podiže tenzija, navodi se u izveštaju Saveta Evrope o upotrebi govora mržnje u medijima u Srbiji.
BetaApril 20, 2021
Govora mržnje u srpskim medijima nema u svim tekstovima, ali se kontinuiranim izveštavanjem širi netolerancija i podiže tenzija, navodi se u izveštaju Saveta Evrope o upotrebi govora mržnje u medijima u Srbiji.

Profesorka Ivana Kostić koja je sačinila i predstavila izveštaj danas u Beogradu rekla je da je izveštavanje medija u Srbiji senzacionalističko i da ima malo tekstova koji se bave društveno relevantnim temama.

Za analizu Kostić je koristila medjunarodne i domaće pravne standarde za zabranu govora mržnje, kao i prakse sudova i praksu Poverenice za zaštitu ravnopravnosti.

U izveštaju za period od 20. novembra do 20. decembra 2020. godine analizirana je učestalost govora mržnje i njegovih oblika u srpskim medijima.

Dodala je da statističkih podataka o broju slučajeva o kojima su sudovi odlučivali povodom govora mržnje u Srbiji nema, a da joj prilikom izrade izveštaja podaci iz tužilaštva nisu bili dostupni.

“U nekim slučajevima je stav suda bio da je naše društvo već naviklo na govor koji diže tenzije te da imamo veći stepen tolerancije što ne bi smelo da bude razlog za donošenje presude”, navodi ona.

Ona je dodala da je u nadziranom periodu samo jedan tekst o migrantima sadržao govor mržnje, dok su drugi tekstovi na granici uvredljivog i govora mržnje.

Pravni medijski okvir u Srbiji je dobar, ali zbog novih tehnologija i društvenih mreža ima prostora da se on unapredi. Praksa je problem i postoji osećaj da živimo u društvu u kojem postoji tolerancija prema govoru koji je neprihvatljiv. Mora da postoji nulta tolerancija”, rekla je Krstić.

Govor mržnje u najvećoj meri koriste javne ličnosti i političari, za koje Krstić navodi da zapravo treba da pronose ideju tolerancije.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković je navela da je jezik jedno od najopasnijih orudja u društvu te da je zbog pojave interneta više mogućnosti za širenje govora mržnje, proganjanje, uznemiravanje ili kradju identiteta.

“Bezbedna distanca koju nam daje pozicija anonimnosti na internetu učinila je da svako od nas koristi prednosti interneta, ali i da često oseća kontinuiranu pretnju čija ‘kruna’ je govor mržnje”, rekla je ona.

Sloboda izražavanja je, istakla je, podložna ograničavanju te “nije i ne može biti opravdanje za govor mržnje”.

Janković je dodala da nije zadovoljna trenutnom situacijom, ali da se na njoj svakog dana radi. Dodala je da su se politički akteri “izveštili” te da vode računa da njihove izjave ne predju u govor mržnje, ali i da su izjave nižeg intenziteta podjednako opasne.

Šef Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Tobijas Flesenkemper je kao primer posledice kontinuiranog govora mržnje naveo holokaust.

“Govor mržnje i onlajn i oflajn i njegov uticaj na društvo je ogroman razlog za brigu, osnova za diskriminaciju i može da vodi kršenju drugih ljudskih prava”

Pandemija korona virusa je, istakao je, doprinela širenju mržnje i polarizaciji društva.

“Mržnja je produkt. Može se staviti na tržište i može generisati mnogo profita”, dodao je.

Zamenica šefa delegacje Evropske unije u Srbiji, Mateja Norčič Štamcar je navela da sloboda izražavanja vodi u dijalog, a govor mržnje u nasilje.

Dodala je da se govor mržnje u medijima u Srbiji toleriše i da se regulatorna tela i tužioci nedovoljno bave time.

Izveštaj je pripremljen u okviru projekta “Promocija različitosti i jednakosti na Zapadnom Balkanu” u okviru zajedničkog programa Saveta Evrope i Evropske unije.