Znanje je moć. Saznanje je preduslov.

Istraživanje

Ko čini, a ko kontroliše bezbednosne službe

Građani Srbije nedovoljno poznaju činioce bezbednosnog sektora i njihove nadležnosti, što između ostalog, umanjuje njihov kapacitet kao jednog od važnih elemenata demokratske civilne kontrole bezbednosnog sektora i bezbednosnih službi kao njegovog dela. Ovo pokazuje istraživanje sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1014 ispitanika na čitavoj teritoriji Srbije, na početku realizacije projekta “Bez tajni” koji je posvećen unapređenju demokratske civilne kontrole bezbednosnog sektora i koji se realizuje uzpodršku Evropske unije.
Jul 28, 2018
Građani Srbije nedovoljno poznaju činioce bezbednosnog sektora i njihove nadležnosti, što između ostalog, umanjuje njihov kapacitet kao jednog od važnih elemenata demokratske civilne kontrole bezbednosnog sektora i bezbednosnih službi kao njegovog dela. Ovo pokazuje istraživanje sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1014 ispitanika na čitavoj teritoriji Srbije, na početku realizacije projekta “Bez tajni” koji je posvećen unapređenju demokratske civilne kontrole bezbednosnog sektora i koji se realizuje uzpodršku Evropske unije.

1 – Koje službe bezbednosti postoje u Srbiji? (%)

Total uzorak. Mogućnost višestrukih odgovora. Prikaz na 100%.

Na pitanje koje sve službe bezbednosti postoje u Srbiji trećina ispitanika navodi BIA-u, nešto više od petine policiju, 15,3% vojsku, 7,5% Vojno-bezbednosnu agenciju, 4,9% DB, 9% ispitanika ne zna odgovor na ovo pitanje, dok frekvencije ostalih odgovora ne prelaze 3%.

2 – Da li je BIA deo policije? (%)

Total uzorak.

Tek nešto više od 1/3 građana Srbije (38%) zna da BIA nije u sastavu policije. Daleko više, gotovo polovina građana (46%), smatra da BIA jeste deo policije, a 16% ispitanika kaže da ne zna odgovor.

3 – Da li Vojska Srbije ima tajne službe i koje? (%)

Total uzorak.

Trećina ispitanika ne zna da odgovori na pitanje da li Vojska Srbije ima tajne službe, da ih ima smatra 45% građana, a 22% misli da vojska nema tajne službe.

4 – Koje tajne službe postoje u okviru Vojske Srbije? (%)

Poduzorak. Prikaz na 100%.

Kad su oni koji smatraju da vojska ima tajne službe upitani da ih navedu, kao najčešći odgovor su navodili Vojno-bezbednosna služba (42,3%), 12,7% ispitanika je navelo Vojno-obaveštajnu agenciju, 6,2% Kontra-obaveštajnu službu, 29,3% ne zna da odgovori na ovo pitanje, dok se u procentu manjem od 5% pominju BIA, Tajna vojska Srbije, CIA i drugo.

5 – Ko, osim službi bezbednosti, čini bezbednosni sektor zemlje? (%)

Total uzorak. Mogućnost višestrukih odgovora. Prikaz na 100%.

Na pitanje „Ko, osim službi bezbednosti, čini bezbednosni sector zemlje“, približno jednak broj ispitanika navodi odgovore „ne znam“ (29,1%), vojska (28,6%) i policija (26,1%).

6 – Ko kontroliše zakonitost rada bezbednosnih službi? (%)

Total uzorak. Mogućnost višestrukih odgovora. Prikaz na 100%.

Građani ne prepoznaju ni svoju ni ulogu javnosti (mediji, naučne institucije, organizacije civilnog društva) u kontroli zakonitosti rada bezbednosnih službi. Gotovo polovina građana (47,4%) smatra da tu ulogu ima izvršna vlast, a tek svaki peti građanin (21,8%) kaže da zakonitost rada bezbednosnih službi kontrolišu Parlament i nadležni odbori. Svaki deseti građanin je mišljenja da bezbednosne službe ne kontroliše niko, dok 9,2% smatra da je to nadležnost sudova. Ostali odgovori ne prelaze 6%.

TAJNI DOSIJEI

1 (7) – Koje službe u Srbiji vode tajne dosijee? (%)

Total uzorak. Mogućnost višestrukih odgovora. Prikaz na 100%.

Nešto više od trećine građana (36,1%) ne zna da imenuje službe koje u Srbiji vode tajne dosijee, a nešto manje od jedne trećine (30,4%) navodi BIA-u. Da tajne dosijee void policija, smatra 18,6% ispitanika, dok 4,1% navodi “Državnu bezbednost”, a 3,5% vojsku. Frekvencije ostalih odgovora ne prelaze 3%.

2 (8) – Da li su u Srbiji otvoreni tajni dosijei? (%)

Total uzorak.

Više od polovine građana (57%) smatra da u Srbiji nisu otvoreni tajni dosijei, ali nešto više od četvrtine misli da jesu. Da ne zna odgovor kaže 17% ispitanika.

3 (9) – Da li u Srbiji treba da se otvore tajni dosijei? (%)

Poduzorak. Prikaz na 100%.

Poduzorak ispitanika koji navode da ne znaju ili smatraju da tajni dosijei nisu otvoreni upitan je da li u Srbji treba da se otvore tajni dosije. Mišljenja su gotovo podeljena. Nešto više od polovine građana (53%) smatra da tajni dosijei treba da budu otvoreni, dok 47% ispitanika kaže da ne treba.

4 (10) – Da li u Srbiji postoji zloupotreba tajnih dosijea (javna ili tajna ucena podacima iz tajnih dosijea)? (%)

Total uzorak.

Gotovo dve trećine građana (58%) Srbije smatra da u Srbiji postoji zloupotreba tajnih dosijea odnosno javna ili tajna ucena podacima iz tajnih dosijea. Odrečan odgovor navodi 23%, dok 19% građana ne zna odgovor na pitanje da li u Srbijipostoji zloupotreba tajnih dosijea.

Stav da u Srbiji postoji zloupotreba tajnih dosijea zastupljeniji je među muškarcima, građanima mlađim od 60 godina, građanima srednjeg i visokog obrazovanja, stanovnicima Vojvodine, zaposlenimg rađanima kao i onima čija lična mesečna primanja iznose više od 30 000 dinara.

NEOSNOVANI NADZOR I PRISLUŠKIVANJE

1 (11) – Da li u Srbiji država bez zakonskog osnova prisluškuje građane? (%)

Total uzorak.

Više od polovine građana Srbije (55%) smatra da država bez zakonskog osnova prisluškuje građane, nešto manje od jedne trećine (30%) ima suprotan stav, dok 15% navodi da ne zna.

Stav da država prisluškuje građane bez zakonskog osnova češći je kod muškaraca, građana mlađih od 30 godina, srednjeg obrazovanja, stanovnika svih regiona izuzev Beograda, zaposlenih u privatnom sektoru, kao i kod građana čija se lična mesečna primanja kreću iznad 30 000 dinara.

2 (12) – Da li mislite da ste i vi prisluškivani na takav način? (%)

Poduzorak. Prikaz na 100%.

Gotovo dve trećine (63,5%) onih koji ne misle da država bez zakonskog osnova ne prisluškuje građane, međutim, smatraju da sami nisu prisluškivani bez zakonskog osnova. Odgovor “ne znam” dalo je 28,2% građana, dok 8,2% ispitanika smatra da je prisluškivano bez zakonskog osnova.

 

3 (13) – Na osnovu čega to zaključujete?

Poduzorak 8,2% ispitanika

Oni koji misle da jes uprisluškivani bez zakonskog osnova, to misle jer su uvereni “da smo svi prisluškivani”, kao i na osnovu tehničkih smetnji na telefonskim vezama. Stava da su prisluškivani su uglavnom građani mlađi od 60 godina, kao i stanovnici Vojvodine.

 

4 (14) – Da li mislite da su državni organi i bez zakonskog osnova pristupali podacima o vašoj telefonskoj komunikaciji? (%)

Total uzorak.

Suprotno stavu o prisluškivanju, gotovo dve trećine građana (63%) smatra da državni organi nisu pristupali podacima o telefonskoj komunikaciji bez zakonskog osnova. Da državni organi to čine smatra 18% građana, dok patina građana nije znala da se izjasni po ovom pitanju.

TAJNE SLUŽBE I MEDIJI

1 (15) – Da li tajne službe prate i prisluškuju određene novinare? (%)

Total uzorak.

Na pitanje da li tajne službe prate i prisluškuju određene novinare 15% građana ne zna da se izjasni, patina daje negativan odgovor. 64% ispitanika stava je da su novinari praćeni i prisluškivani od strane tajnih službi.

Ovaj stav zastupljeniji je kod muškaraca, građana mlađih od 60 godina, srednjeg i visokog obrazovanja, stanovnika svih regiona izuzev Beograda, zaposlenih građana kao i kod građana čija se lična mesečna primanja kreću iznad 30 000 dinara.

2 (16) – Ko tajne informacije (iz dosijea ili iz istraga) dostavlja medijima? (%)

Total uzorak. Mogućnost višestrukih odgovora. Prikaz na 100%.

Prema mišljenju 39,6% građana tajne informacije medijima dostavlja policija, 23,2% navodi tužilaštvo, 16,5% navodi sudove, 16,7% ne zna da navede odgovore, dok frekvencije ostalih odgovora ne prelaze 2%.

3 (17) – Čija je odgovornost za objavljivanje takvih informacija veća? (%)

Total uzorak.

Odgovornost za objavljivanje takvih informacija, prema mišljenju 30% građana je na medijima koji objavljuju takvu informaciju, 8% ne zna da se izjasni. 62% ispitanika odgovornim smatra onog ko dostavlja takve informacije medijima i ovaj odgovor češći je kod građana starosti od 30 do 60 godina, zaposlenih i penzionera, kao i građana sa ličnim mesečnim primanjima iznad 15.000 dinara.

4 (18) – Da li neki novinari rade i za tajne službe? (%)

Total uzorak.

Prema mišljenju 39% građana neki novinari rade i za tajne službe. Ovaj odgovor zastupljeniji je kod muškaraca, građana mlađih od 60 godina, zaposlenih i građana čija se lična mesečna primanja kreću preko 50.000 dinara. Uočljivo je i da sa porastom stepena obrazovanja raste broj građana koji ovako misle.

Trećina ispitanika kaže da ne zna da odgovori na pitanje da li neki novinari rade i za tajne službe, a četvrtina da je odričan odgovor.

5 (19) – Na osnovu čega to zaključujete?

Poduzorak. Prikaz na 100%.

Oni koji smatraju da neki novinari rade i za tajne službe, kao glavni razlog za ovaj zaključak na prvom mestu navodi se informisanost novinara i brzina širenja informacija.