Znanje je moć. Saznanje je preduslov.

Politika

Odbrana: Nema dokaza da je Stanišić komandovao jedinicama koje su počinile zločine

Odbrana Jovice Stanišića odbacila je danas, pred sudom u Hagu, kao nedokazane optužbe da je on, kao šef Službe državne bezbednosti Srbije, komandovao jedinicama koje su u Hrvatskoj i BiH, 1991-95, počinile zločine nad nesrbima.
BetaApril 13, 2021
Odbrana Jovice Stanišića odbacila je danas, pred sudom u Hagu, kao nedokazane optužbe da je on, kao šef Službe državne bezbednosti Srbije, komandovao jedinicama koje su u Hrvatskoj i BiH, 1991-95, počinile zločine nad nesrbima.

U završnoj reči, Stanišićev branilac Vejn Džordaš (Wayne Jordash) tvrdio je da su optužbe zasnovane na “ludim pretpostavkama” tužilaca umesto na čvrstim dokazima.

“Stanišić nikada nije dao nijedno naredjenje Željku Ražnatoviću Arkanu, nije čak nikada ni razgovarao sa njim”, rekao je Džordaš.

Tvrdnju tužilaca da je Stanišić kontrolisao Arkana, branilac je nazvao “apsurdnom”, sugerišući da je Ražnatović bio blizak sa Radovanom Stojičićem Badžom iz Resora javne bezbednosti MUP Srbije.

Džordaš je naglasio i da Stanišić, po izvedenim dokazima, nije davao naredjenja ni Crvenim beretkama, ni Škorpionima.

“Nijedna od tih jedinica nikada se nije nazivala ‘Jovicinim ljudima'”, rekao je britanski advokat Džordaš.

Tužioci tvrde da su Crvene beretke – koje su se nazivale i Frenkijevcima po saoptuženom Franku Simatoviću – Ražnatovićeva Srpska dobrovoljačka garda (SDG) i Škorpioni bili “specijalne jedinice” SDB Srbije preko čijih su zločina Stanišić i Simatović dali značajan i “smrtonosan” doprinos udruženom zločinačkom poduhvatu u Hrvatskoj i BiH.

Po optužbi, cilj tog zločinačkog udruženja, koje je predvodio predsednik Srbije Slobodan Milošević, bio je uspostavljanje srpske dominacije na delovima teritorije Hrvatske i BiH nasilnim i trajnim uklanjanjem nesrba.

Stanišić (70) i Simatović (71) optuženi su za progon, ubistva, deportaciju i prisilno premeštanje Hrvata i Muslimana. Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.

Branilac Džordaš tvrdio je, medjutim, da tužilaštvo nije uspelo da dokaže bilo kakvu kriminalnu vezu Stanišića sa ostalim članovima navodnog zločinačkog udruženja, medju kojima su bili Milan Martić, Milan Babić, Radovan Karadžić, Ratko Mladić, Momčilo Krajišnik, Vojislav Šešelj i drugi.

Nedokazana je, po Džordašu, ostala i tvrdnja tužilaca da je Stanišić bio “desna ruka” Slobodana Miloševića u sprovodjenju zločinačkog poduhvata.

Odbrana je nedokazanom “glupošću” nazvala optužbe da da je Stanišić preko “vojne linije” u MUP Srbije ili “paralelnih struktura” vlasti kontrolisao oružanu pobunu Srba u Kninskoj krajini 1991.

Džordaš je tvrdio da Stanišić tada još nije bio načelnik SDB Srbije, niti u lancu komande nad Simatovićem koji je u proleće i leto te godine bio u Kninu. Po odbrani, Simatović je u Krajini bio isključivo radi prikupljanja obaveštajnih podataka.

Branilac je kazao i da “nema pravih dokaza” za optužbu da je u Hrvatskoj i BiH postojala “mreža kampova” za obuku jedinica SDB Srbije, niti da je “Stanišić formirao te kampove”.

Tvrdnju iz govora drugooptuženog Simatovića, na proslavi godišnjice Crvenih beretki u maju 1997., da je ta jedinica na terenu tokom ratova u Hrvatskoj i BiH imala 5.000 boraca, Stanišićev branilac nazvao je “samoljubivom glupošću”.

Stanišićev branilac nastavlja završnu reč.

Tužioci su u svojoj završnoj reči zatražili da sud Stanišića i Simatovića proglasi krivim i osudi na doživotni zatvor.

Optuženi Stanišić i Simatović ne prisustvuju raspravi zato što su na privremenoj slobodi u Srbiji.

Ponovljeno sudjenje Stanišiću i Simatoviću poslednji je proces pred haškim sudom u kojem se utvrdjuje da li su zvaničnici Srbije bili odgovorni za ratne zločine u Hrvatskoj i BiH.

Pred Haškim tribunalom i njegovim naslednikom, sudskim Mehanizmom, do sada nijedan funkcioner Srbije nije proglašen krivim za ta zlodela.

Posle prvog sudjenja, Haški tribunal je Stanišića i Simatovića, u maju 2013., oslobodio krivice.

Tužioci su uložili žalbu, a apelaciono veće Tribunala je u decembru 2015. poništilo prvostepenu presudu i naložilo novo sudjenje.

Ponovljeni proces je počeo 13. juna 2017.