Znanje je moć. Saznanje je preduslov.

PROCES (2)

PRAVDA ILI KRŠENJE LJUDSKIH PRAVA – mediji kao udarna pesnica

Decembar 20, 2018

Ako je policija ta koja je utvrđuje da je neko kriv, onda nam ne treba ni sudstvo ni tužilaštvo, nego policija može da radi sve – smatraju pravni eksperti.

Neretko, u politički obojenim slučajevima, nismo na terenu pravne sigurnosti. Onda smo, naprotiv, na terenu dokaza pravne nesigurnosti, kada ni forma nije nikakva prepreka, kada je pravna sigurnost, zapravo, jedna vrlo sumnjiva prepreka političkoj eliti, jedna vrlo nepoželjna stvar političkoj eliti. I kada je više nego vidljivo da je politička elita potpuno ovladala našim institucijama, koje su, inače, već bile politizovane, ali koje su sa svakom narednom političkom elitom još više pod kontrolom njihovih želja.

Kad vlast uspe da pod svoju kapu stavi većinu medija, taj koji je započeo tu kampanju, ne može da igra na nesigurno i da rizikuje da ga pravosuđe prevari. U takvim situacijama, onaj ko je sve to osmislio, dakle vlast, mora da bude sigurna da u svojoj šaci drži i pravosudni sistem Srbije.

Preuzevši relativno mladu stranku, bez jasne ideološke vizure, koja je 2012. godine osvojila vlast sa 24 odsto podrške građana, Vučić je kao važuću ideologiju nametnuo – borbu za učvršćivanje vlasti. Kao političar kome nije nedostajalo obrazovanja, sa dvodecenijskim stažom komuniciranja sa širokim narodnim masama, on je ispravno procenio da jahanjem na talasu korupcije, može samo da profitira.

Ne mnogo uoči hapšenja Vučić je Miškovića najpre pretvorio u političkog protivnika, prvenstveno partnera opozicije. Vučića su u stopu sledili poslušni tabloidi.

Tabloidi, zapravo, govore ono što govori vlast, dakle, da su njihovi glasnogovornici. I ako to možda i nije poznato najširoj čitalačkoj publici tih tabloida, sudijama svakako jeste i tužiocima i svima ostalima. I oni kada vide na svim tim naslovnim stranama toliko puta da će Miroslav Mišković sigurno bit osuđen, da je on kriv za ovo, kriv za ono, oni jasno znaju šta država od njih očekuje”, smatra novinar Aleksandar MILOŠEVIĆ

I novinar Milan ĆULIBRK tvrdi da se ovde sa ljudima obračunava preko medija bliskih vlastima, bliskim režimu. “Niko ne vodi računa o posledicama, šta ako eventualno, to nije tako. Šta ako je istina nešto malo drugačija. Šta ako je i sve to istina, ali nema dokaza koji bi na sudu doveli do pravosnažne presude…”

Celokupna javnost bila je svedok nezapamćene sinhronizacije većine dnevnih listova kojima su neskriveno servirane činjenice iz istražnih, policijskih, tužilačkih ili sudskih izvora. Ponekad se činilo kao da je akcijama policije i tužilaštva, na jednoj, i redakcijskim kolegijumima tabloida, na drugoj strani, koordinirao jedan čovek: mediji su pre Miškovića znali kad će on biti pozvan na informativni razgovor, a kad će biti pritvoren, utrkivali su se i u izmišljenim istragama, kojima prave sa jedne strane pritisak na javnost i pravosudni sistem, a sa druge i ugrožavaju poslovne mogućnosti optuženog.

„Miroslav Mišković je, na neki način, oličavao sve ono što tabloidi u idealnom smislu žele: dakle, jednu osobu, koja je na neki način svima bila trn u oku, bogataša, uspešnog biznismena, neko kaže i kontraverznog, na sve to čoveka koji jeste imao, izvesno, veliki uticaj i na šire političke, društvene i ekonomske prilike“, ističe politikolog Bojan KLAČAR, dok Milan Ćulibrk dodaje da “svaka vlast se trudi da ima što veći uticaj na medije. Praveći se, pri tome, i stvarajući utisak da ona ne vrši nikakav pritisak. Nego to rade mediji sami.“

Tri meseca po dolasku na vlast, Aleksandar Vučić je krenuo sa prepariranjem javnosti za predstavu koja će ga lansirati u sam vrh. U jednom od brojnih gostovanja na državnoj televiziji, ogradom da Mišković nije jedini moćan čovek kojeg ima za protivnika, uz opasku da ne želi da pominje ostala imena, mirno, sa jasnom svešću o čemu govori, apostrofirao je vlasnika Delte kao ključni problem države:

“…Ljudi ne treba da brinu. Miroslav Mišković je možda jači od Aleksandra Vučića, ali od države nije jači i država će pobediti!”

No, država je, I u ovom slučaju, bila oličena u jednom čoveku. Aleksandru Vučiću. Koji je pobedio.