Znanje je moć. Saznanje je preduslov.

Politika

Šabić: Predložene izmene zakona ozbiljno bi ugrozile prava javnosti i gradjana

Advokat i nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić ocenio je danas da je Nacrt izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja "slabo prikriveni pokušaj ozbiljnog ograničavanja Ustavom zajamčenih prava gradjana i javnosti".
BetaMaj 28, 2021
Advokat i nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić ocenio je danas da je Nacrt izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja "slabo prikriveni pokušaj ozbiljnog ograničavanja Ustavom zajamčenih prava gradjana i javnosti".

U komentaru za agenciju Beta, Šabić je rekao da taj nacrt ignoriše glavne probleme u primeni zakona a da to što sadrži i nekoliko korisnih i prihvatljivih rešenje ne može sakriti osnovnu ideju – da se značajno oteža ostvarivanje kontrole javnosti nad radom vlasti, pogotovo u vezi sa raspolaganjem finansijskim i materijalnim resursima u javnoj svojini.

Šabić je, zbog toga, pozvao stručnu i opštu javnost da se takvim izmenama suprotstavi.

“Usvajanje zakona u ovakvom obliku značilo bi ne samo ustavom zabranjeno snižavanje dostignutog nivoa ljudskih prava nego i direktan doprinos netransparentnosti, neodgovornosti, zloupotrebama i korupciji”, ocenio je Šabić.

On je rekao da nacrt zaslužuje veoma lošu ocenu, i da je to moguće ilustrovati mnoštvom primera, ali da su najvažniji pitanje izvršenja rešenja poverenika, zatim pristup mogućnostima za ograničenja prava javnosti zna i situacije u kojima nad interesom za pristup podacima pretežu informacije formalno označene kao tajne, ako bi zbog odavanje tajne mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom.

“Apsurdno je da se nakon skoro dve decenije primene zakona konstatuje da je ‘suvišna’ zapravo jedina rečenica koja eksplicitno naglašava prioritet prava javnosti u odnosu na tajnost. Dosadašnja praksa primene Zakona, i veliki broj rešenja poverenika, govore da je upravo ova norma bila osnov da Poverenik utvrdi da razlozi za očuvanje tajnosti nisu pravilno odmereni i obrazloženi i da potom naloži da se informacije daju tražiocu”, naveo je Šabić.