Tužilac Smit pozvao sudiju da sudjenje Tačiju zakaže za septembar, branioci protiv

U pisanim podnescima sudiji za prethodni postupak Nikoli Gijuu (Nicolac Guillou), branioci optuženih taj predlog su, medjutim, ponovo nazvali “neodrživim” i “preuranjenim”, ponavljajući da do septembra neće biti spremni za sudjenje zbog obima i složenosti predmeta.
Zajedno sa Tačijem, optuženi su njemu podredjeni oficiri OVK Kadri Veselji (Veseli), Redžep Seljimi (Rexhep Selimi) i Jakup Krasnići (Krasniqi).
U podnesku sudiji Gijuu uoči rasprave o stanju u postupku, zakazane za utorak, 16. februar, glavni tužilac Džek Smit (Jack Smith) naznačio je da će biti spreman za početak sudjenja u septembru.
Smit je precizirao da će sav dokazni materijal obelodaniti odbrani optuženih do 31. maja.
Do tog datuma, tužilaštvo će sudu podneti i pretprocesni podnesak u kojem će detaljno navesti kako će izvoditi dokaze protiv optuženih.
Glavni tužilac je kao “neosnovane” odbacio tvrdnje branilaca da im je za pripremu potrebno najmanje 18 meseci od početka ove godine.
Smit je “obmanjujućom” nazvao tvrdnju Veseljijevog branioca Bena Emersona (Emmerson) da su sudjenja pred Haškim tribunalom, u proseku, počinjala tri godine i šest meseci posle prvog pojavljivanja optuženih pred sudijom.
Po Smitu, toliko je vremena zapravo prolazilo od podizanja optužnice do početka sudjenja pred Tribunalom.
Navodeći primere najvećih i najsloženijih procesa pred Tribunalom, Smit je precizirao da je sudjenje Radovanu Karadžiću počelo 17 meseci posle njegovog prvog pojavljivanja pred sudom.
U slučaju Ratka Mladića, proces je otvoren 11 meseci pošto se on pojavio pred sudijom, a u procesu Slobodanu Miloševiću taj period bio je samo sedam meseci.
Tužilac Smit upozorio je i da bi odlaganje početka sudjenja “neminovno povećalo rizik od uznemiravanja svedoka”, što bi ugrozilo pravičnost procesa.
Sa druge strane, odbrana četvrtooptuženog Krasnićija nazvala je “neodrživim” Smitov predlog da sudjenje počne u septembru.
Krasnićijeva malezijska zastupnica Venkatešvari Alagendra (Venkateswari)
naglasila je da je pred Haškim tribunalom sudjenje jednom od zapovednika OVK Ramušu Haradinaju počelo dve godine nakon što se on prvi put pojavio pred sudom.
U pisanom podnesku sudiji, Alagendra je podsetila je tužioci tokom procesa Tačiju i saoptuženima nameravaju da izvedu 203 svedoka.
Po Krasnićijevoj zastupnici, to znači da bi odbrana od momenta kada su joj, u decembru prošle godine, obelodanjeni prvi dokazi do početka sudjenja, u septembru, morala da svakog dana u nedelji obradi po jednog svedoka.
Uz to, za obradu optužbe o svakom od 98 ubistava, odbrana bi imala tri dana, dok bi za istragu o svakoj od 42 lokacije zločina iz optužnice branioci imali šest dana, upozorila je Alagendra.
Krasnićijeva braniteljka naglasila je da odbranu ometaju i ograničenja kretanja usled pandemije korona virusa.
Odbra trećeoptuženog Seljimija ocenila je da je “preuranjen” zahtev glavnog tužioca da sudija za prethodni postupak odredi dan početka sudjenja.
Seljimijev branilac Dejvid Jang (David Young) upozorio je da tužilaštvo uopšte ne uzima u obzir “značajan i očigledan uticaj” ograničenja nametnutih zbog pandemije korona virusa na pripremu odbrane optuženih.
Pisane podneske Tačijeve i Veseljijeve odbrane uoči rasprave o stanju u postupku sud još nije objavio. Ta rasprava trebalo je da bude održana danas, ali je sudija Giju odlučio da je odloži za idući utorak.
Prošle nedelje, Tači i saoptuženi uložili su žalbu na odluku sudije Gijua da odbije njihov zahtev da budu pušteni na privremenu slobodu do početka sudjenja.
Tači (52), Veselji (53), Seljimi (49) i Krasnići (69) optuženi su za zlodela počinjena u četrdesetak nelegalnih pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad najmanje 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.
Optužnica Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija u 10 tačaka tereti za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Ta krivična dela kvalifikovana su, u šest tačaka, kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke, kao ratni zločini.
Za te zločine, po optužnici, Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost. Svi su, u periodu obuhvaćenom optužnicom, bili članovi Glavnog štaba OVK: Tači kao politički komesar, kasnije i zapovednik, Veselji kao šef obaveštajne službe, Seljimi kao glavni operativac, a Krasnići kao zamenik komandanta i portarol.
U privremenoj vladi Kosova, proglašenoj u martu 1999, Tači je bio premijer, Veselji ministar za obaveštajne poslove, Seljimi ministar unutrašnjih poslova, a Krasnići portarol.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu, zajedno sa brojnim drugim oficirima i pripadnicima OVK, te članovima privremene vlade. od kojih su u optužnici imenovani: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Svi optuženi, koji su na Kosovu uhapšeni 4. i 5. novembra, u prvom pojavljivanju pred sudom, od 9. do 11. novembra, izjavili su da nisu krivi za zločine iz optužnice. Od hapšenja, Tači i saoptuženi su u pritvoru suda u Sheveningenu (Scheveningen).