Vodič ukratko

VODIČ UKRATKO

………………

SLUŽBE BEZBEDNOSTI REPUBLIKE SRBIJE

Službe bezbednosti su Bezbednosno-informativna agencija, kao posebna organizacija, Vojnobezbednosna agencija i Vojnoobaveštajna agencija, kao organi uprave u sastavu Ministarstva odbrane.

BEZBEDNOSNO-INFORMATIVNA AGENCIJA (BIA) – centralna bezbednosno obaveštajna služba

Bezbedonosno-informativna agencija (BIA) je posebna republička organizacija koja ima status pravnog lica i podređena je neposredno Vladi. Svoj autonomni status dobila je u procesu reformi službi bezbednosti, kada je 2002. godine nastala transformacijom Resora državne bezbednosti (RDB) i izdvajanjem iz Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije (MUP).

Po svojim zadacima, ona predstavlja centralnu bezbednosno-obaveštajnu službu, nadležnu za obaveštajne, kontraobaveštajne i bezbednosne poslove.

Agencija obavlja poslove koji se odnose na: zaštitu bezbednosti Republike Srbije i otkrivanje i sprečavanje delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje Ustavom utvrđenog poretka Republike Srbije; istraživanje, prikupljanje, obradu i procenu bezbednosno-obaveštajnih podataka i saznanja od značaja za bezbednost Republike Srbije i informisanje nadležnih državnih organa o tim podacima, kao i druge poslove određene zakonom.

Na čelu BIA je direktor koga postavlja i razrešava Vlada.

VOJNE SLUŽBE BEZBEDNOSTI

Republika Srbija ima dve vojne obaveštajne agencije – Vojnobezbednosna agencija (VBA) i Vojnoobaveštajna agecija (VOA).

VBA i VOA su organi uprave u sastavu Ministarstva odbrane, imaju status pravnog lica, u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti su samostalne, a radu – politički, ideološki i interesno neutralne.

VOJNOBEZBEDNOSNA AGENCIJA (VBA) – kontraobaveštajna služba Vojske Srbije

Vojnobezbednosna agencija (VBA) je nadležna za bezbednosnu i kontraobaveštajnu zaštitu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

Reformom službi bezbednosti izvršenom 2002. godine Kontraobaveštajne službe (KOS) Vojske Jugoslavije je preimenovana u VBA i izmeštena iz Uprave bezbednosti Generalštaba VJ, te stavljena pod direktnu kontrolu ministra odbrane.

VOJNOOBAVEŠTAJNA AGENCIJA (VOA) – obaveštajna služba Vojske Srbije

VOA je nadležna za obavljanje obaveštajnih poslova od značaja za odbranu koji se odnose na prikupljanje, analizu, procenu, zaštitu i dostavljanje podataka i informacija o potencijalnim i realnim opasnostima, aktivnostima, planovima ili namerama stranih država i njihovih oružanih snaga, međunarodnih organizacija, grupa i pojedinaca.

Podaci i informacije su vojnog, vojno-političkog, vojno-ekonomskog karaktera i drugi podaci i informacije koji se odnose na proliferaciju naoružanja i vojne opreme i pretnje terorizmom usmereni iz inostranstva prema sistemu odbrane Republike Srbije.

………………

KOORDINACIJA RADA SLUŽBI

Savet za nacionalnu bezbednost

Koordinaciju i usmeravanje rada službi bezbednosti obavlja Savet za nacionalnu bezbednost. Ovo telo formirano je 2007. godine Zakonom o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije, čime je prevaziđen nedostatak jedinstvenog tela koje bi usmeravalo i usklađivalo rad službi bezbednosti, a koji je postojao u periodu SR Jugoslavije i Državne zajednice Srbije i Crne Gore.

Osim koordinacije i usmeravanja službi, Savet za nacionalnu bezbednost je nadležan i za njihovu kontrolu.

Članovi Saveta su predsednik Republike, predsednik Vlade, ministri odbrane, unutrašnjih poslova i pravde, načelnik Generalštaba Vojske Srbije i direktori službi bezbednosti.

Savet ima i Sekretara koga imenuje i razrešava predsednik Republike. Sednice Saveta održavaju se po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca.

Biro za koordinaciju rada službi bezbednosti

Za operativno usklađivanje rada službi bezbednosti osnovan je Biro za koordinaciju rada službi bezbednosti.

Članovi Biroa su direktori službi bezbednosti i sekretar Saveta, a u radu Biroa mogu po pozivu da učestvuju: predstavnici Ministarstva spoljnih poslova; direktor policije i načelnici uprava policije; Republički javni tužilac; direktor Uprave carina; rukovodioci drugih državnih organa, organizacija i institucija.

Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost

Kancelarija Saveta, kao stručna služba Vlade određena je da pruža stručnu i administrativno-tehničku podršku radu Saveta i Biroа.

Kancelarija Saveta je stručna služba Vlade sa svojstvom pravnog lica, u čijoj su nadležnosti određeni poslovi sprovođenja i kontrole primene zakona o tajnosti podataka i nadzor nad sprovođenjem zakona.

………………

POSEBNE MERE

Dve službe bezbednosti – BIA i VBA – imaju pravo na primenu mera tajnog prikupljanja podataka, kojima se privremeno ograničavaju pojedina ljudska prava i slobode.

Posebne mere BIA

Zakon o BIA posebne mere kojima se odstupa od nepovredivosti tajne pisama i drugih sredstava definiše u članu 13 i navodi:

1) tajni nadzor i snimanje komunikacije bez obzira na oblik i tehnička sredstva preko kojih se obavlja ili nadzor elektronske ili druge adrese;

2) tajni nadzor i snimanje komunikacije na javnim mestima i mestima kojima je pristup ograničen ili u prostorijama;

3) statistički elektronski nadzor komunikacije i informacionih sistema u cilju pribavljanja podataka o komunikaciji ili lokaciji korišćene mobilne terminalne opreme;

4) računarsko pretraživanje već obrađenih ličnih i drugih podataka i njihovo upoređivanje sa podacima koji su prikupljeni primenom mera iz tač. 1)-3) ovog stava.

Uz posebne mere iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana može se odobriti tajni nadzor i snimanje mesta, prostorija i predmeta, uključujući i uređaje za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi.

Direktor BIA ima zakonsko pravo da naloži mere kojima se odstupa od načela nepovredivosti pisama i drugih sredstava opštenja, ali mu je za to potrebna pismena saglasnost predsednika Vrhovnog suda Srbije ili ovlašćenog sudije tog suda.

Posebna mera može trajati tri meseca, a može se produžiti najviše još tri puta u trajanju od po tri meseca.

Podaci o predlaganju, odlučivanju i primeni posebnih mera predstavljaju tajne podatke.

………………

DEMOKRATSKA CIVILNA KONTROLA SLUŽBI BEZBEDNOSTI

Rad službi bezbednosti je pod demokratskom civilnom kontrolom Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Saveta za nacionalnu bezbednost, drugih državnih organa i javnosti, u skladu sa zakonom.

To znači da kontrolu službi bezbednosti, u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, vrše i nezavisna regulatorna tela Zaštitnik građana, Poverenik za informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Državna revizorska institucija.

Ulogu nadzora u okviru svog rada imaju i stručna javnost, organizacije civilnog društva, mediji i građani.

PARLAMENTARNI NADZOR NAD SLUŽBAMA BEZBEDNOSTI

Nadzor nad radom službi bezbednosti obavlja Narodna skupština Republike Srbije, neposredno i preko nadležnog odbora (Odbor za kontrolu službi bezbednosti).

Direktor službe bezbednosti, najmanje jednom u toku redovnog zasedanja Narodne skupštine, podnosi Odboru izveštaj o radu službe (redovni izveštaj), a može ga podnositi i po potrebi ili na zahtev Odbora (vanredni izveštaj).

Direktor službe bezbednosti dužan je, na zahtev Odbora, da omogući članovima Odbora pristup u prostorije službe, dozvoli im uvid u dokumentaciju, pruži podatke i informacije o radu službe i odgovori na njihova pitanja u vezi sa radom službe.

Članovi Odbora i lica koja učestvuju u njegovom radu dužni su da štite i čuvaju poverljive informacije do kojih dođu u radu Odbora i posle prestanka članstva, odnosno rada u Odboru, što potvrđuju i pisanom izjavom.

Službe bezbednosti mogu i neposredno obaveštavati javnost o pojedinim bezbednosnim pojavama i događajima.